Istorija lokalnih političkih saveza na ovim prostorima retko se piše epskim stihovima. Ona je uglavnom stvar hladne primenjene matematike, binarnih kodova i transakcionih poteza. Najnovija melodrama iz naše provincijske hronike, u kojoj je jedan lokalni, građanski operativni sistem preko noći preformatiran i sveden na nivo bezopasne baze podataka na serveru iskusnog partnera iz vladajuće administracije, predstavlja idealan priručnik za sve političke amatere koji i dalje veruju da se u koaliciju ulazi sa otvorenim kodom (open-source), a ne sa digitronom.
Geometrija ove partije je klasična. Pojavi se na tabli harizmatična lokalna figura, čovek sa zavidnim rejtingom u bazi podataka, okruži se vernim profilima i obeća promenu lokalnog algoritma – od popravke ulične elektro-mreže do ekološkog čišćenja sistema. Birači, željni novog interfejsa, daju njemu legitimitet. Iskusni velemajstori na vlasti, u tom trenutku u stanju blagog „hardverskog“ manjka figura za formiranje skupštinskog kvoruma, povuku logičan potez u otvaranju. Ponude sporazum i uvuku lokalnog skakača u sopstveni šahovski repertoar.
I tu počinje prva lekcija iz sistemskog inženjeringa. Kada se nezavisni softver i asimetrični profil integrišu u centralni procesor koji obrađuje budžete, on ne postaje partner, već običan podprogram (subroutine) osuđen na izvršavanje tuđih komandi. Prva faza je bila klasično testiranje opterećenja (stress test) kroz budžetsku blokadu (princip ograničenja). Naš lokalni arhitekta sistema, pun entuzijazma, traži resurse za optimizaciju sistema, ekologiju i infrastrukturu. Centralni procesor klimne glavom, a onda tiho, kroz administrativnu arhitekturu, postavi firewall na sve tokove bitkoina. Na sastancima biva preglasavan matematičkom preciznošću uvežbane većine, dok lokalna javna nadmetanja magično zaobilaze njegove parametre. Shvativši da je njegova funkcija svedena na estetsku dekoraciju ekrana, naš programer odlučuje da unese grešku u sistem (bug). Najavljuje bojkot, preti prekidom konekcije i rušenjem skupštinske matematike.
I upravo u tom delu sekunde, iskusni sistemski administratori iz senke aktiviraju svoj omiljeni antivirusni protokol: unutrašnju particiju hard diska.
Dok lider piše zvanične prigovore o sabotažama i sistemskim pritiscima, lokalni operativci sprovode tihi „phishing“ napad na njegove sopstvene resurse. Oni ne menjaju kod silom, oni idu od profila do profila. Pozovu troje ključnih odbornika – tri važna piuna sa njegove strane table – na kafu i ponude im promenu hardvera. Sa jedne strane stola sedi lokalni idealizam sa nula procenata pazara, a sa druge strane fajda koja menja lični ekonomski algoritam: napredovanje u struci, siguran izvor ćara ili garantovana pozicija gde se energija troši minimalno, a akumulacija resursa je maksimalna.
Da je sistem ušao u fazu potpunog programskog apsurda, dokazala je i neočekivana pobuna koja je stigla iz pravca lokalnog skladišta podataka – tačnije, iz glavnog administrativnog kulturnog arhiva dokumenata. Čuvar tog informacionog arhiva, figura koja je nekada instalirana na tu šahovsku poziciju kao pouzdan fajl unutar istog foldera, uputila je gnevno pismo svom dosadašnjem administratoru.
U nastupu sistemskog besa, ona je lideru kroz zvanični log-fajl odbrusila da upravljanje gradom nije estetizacija korisničkog interfejsa, niti neproduktivno procesuiranje simboličkih kulturnih kodova i apstraktne literature. Poručila je da se stabilnost sistema na lokalu obezbeđuje isporukom bazičnih resursa – putevima i vodom na terenu, a ne ulepšavanjem piksela kulture, optuživši usput svog donedavnog administratora da je hteo da je izbriše iz baze podataka kako bi na to šahovsko polje instalirao sopstvenu kraljicu.
I tako je jednačina konačno rešena. Na dan sudbonosne sednice, dok lider dostojanstveno bojkotuje u hodniku, njegovo troje odbornika – do juče lojalni elementi njegovog izvornog koda – ušetaju u salu. Ne samo da obezbede kvorum i stabilizuju sistem iskusne administracije, već podignu ruke da se iz strukture vlasti obriše (delete) niko drugi do dama njihovog sopstvenog lidera.
Jer, šta je malo unutrašnjeg šuma u kodu i šahovskog anpasana naspram stabilnosti lokalnog sistema?
Matematički inženjering je završen u potpunom miru. Iskusni kormilari sistema su bez ijednog suvišnog poteza osigurali stabilnost svojih serverskih kapaciteta i zadržali punu kontrolu nad lokalnom mrežom, dok su nepouzdanog partnera – koji je počeo da generiše nepredviđene greške u kodu – nežno pomerili na ivicu table, koristeći njegove sopstvene piune i gnevnog čuvara arhiva kao pogonsko gorivo za restart sistema. Naš lokalni programer sada piše saopštenja u prazan dokument, ali avaj – u političkoj matematici se ne broje kulturni kodovi, pa čak ni pomenute analize bibliotečkih fajlova, nego isključivo prosta većina podignutih ruku u sali.
Pouka ove digitalne basne je bolno egzaktna. Lokalne grupe građana su odličan pokretač (boot) za sistem, ali onog trenutka kada dele mrežne resurse sa centralnim serverom, rok trajanja im postaje kraći od probne verzije softvera. Sistem ih ne gasi bučno niti silom. On ih prosto tiho rastavi na proste činioce iznutra, ostavljajući administratora da samuje u sopstvenoj nuli, dok se svi sistemski parametri na lokalu podešavaju po više puta uspešno testiranom, iskusnijem algoritmu.
N.T.