Dan koji u kolektivnom pamćenju naroda ima posebnu dubinu – Vidovdan – danas se obeležava širom Srbije i dijaspore kao jedan od najvažnijih datuma u nacionalnom, kulturnom i duhovnom kalendaru.
Vidovdan nije samo datum. On je simbol, osećaj, tišina pred sećanjem. Tog 28. juna 1389. na Kosovu polju, sukob nije bio samo između dve vojske – već između dve vizije sveta. Jedna zemaljska, druga nebeska.
Knez Lazar, kao hrišćanski vladar, suočen sa neizvesnošću, bira večnost umesto prolazne pobede. U predanju je zabeleženo da mu se, uoči bitke, javio anđeo sa pitanjem: da li biraš Carstvo zemaljsko ili nebesko? Odgovor kneza Lazara, „zemaljsko je za malena carstvo, a nebesko uvek i doveka“, nije samo religijska slika – već poruka o uzvišenim vrednostima koje nadilaze materijalno.
U tom izboru ogleda se vera da žrtva ima smisao kada je u službi istine, pravde i zajednice. Zato se Vidovdan u crkvenom kalendaru obeležava kao dan svetog cara Lazara i srpskih mučenika – s pomenima, liturgijama i molitvama širom manastira i crkava.
Vidovdan se vraća svakog juna da nas podseti ko smo, ali i da nas pita – ko želimo da budemo? U savremenom vremenu, kada su duhovne vrednosti često u senci brzine i površnosti, ovaj dan je podsetnik da duhovna čvrstina i danas ima svoje mesto. Da vera, kao tiha snaga, nije prepreka modernosti – već njen temelj.
Zato je Vidovdan dan pogleda – unazad, ali i prema gore. U večnost. U svetlost Carstva nebeskog.