Sveta Petka, poznata i kao prepodobna mati Paraskeva, zauzima posebno mesto u duhovnom životu pravoslavnih vernika. Njeno ime Paraskeva na grčkom znači „priprema“, a u narodu je ostala upamćena kao zaštitnica siromašnih, bolesnih i napaćenih.
Život i rano detinjstvo
Rođena je u Trakiji u pobožnoj hrišćanskoj porodici. Od malih nogu pokazivala je ljubav prema molitvi i skromnosti. Nakon što je napustila roditeljski dom, povukla se u pustinju gde je živela u postu i molitvi, posvećena Bogu. Na kraju života vratila se u rodni kraj, gde je u miru i molitvi završila svoje zemaljsko putovanje.
Kult i poštovanje Mošti svete Petke
Njene mošti su kroz vekove prenošene i čuvane na različitim mestima, a danas se nalaze u Jašiju, u Rumuniji, gde privlače hiljade vernika. U srpskom narodu sveta Petka se slavi kao zaštitnica žena, bolesnih i siromašnih. Njena slava se obeležava 8. avgusta. Na ikonama se prikazuje u monaškoj odeždi, sa krstom u ruci, kao simbolom vere i strpljenja. Sveta Petka nas podseća da je snaga u skromnosti, molitvi i ljubavi prema bližnjem. Njeno ime se priziva u teškim trenucima, a njen život je primer kako se vera može živeti u potpunoj predanosti.
Mnoge srpske porodice i sela uzimaju svetu Petku za svoju zavetnu zaštitnicu, pa se tog dana okupljaju i priređuju zajedničke trpeze. U Srbiji postoji više crkava i manastira posvećenih svetoj Petki, među kojima se posebno ističe manastir kod Paraćina, kao i kapela Svete Petke na Kalemegdanu u Beogradu, u selu Rakovac pored Bujanovca. Na mestima gde se veruje da je sveta Petka ostavila trag, podignute su kapele i izvori, a vernici dolaze da zahvate vodu za zdravlje.
Mnoge porodice u Srbiji slave svetu Petku kao svoju krsnu slavu. Posebno se poštuje među ženama, koje je prizivaju kao zaštitnicu porodice, zdravlja i domaćinstva. U nekim krajevima veruje se da sveta Petka štiti od bolesti očiju i da njena voda ima isceliteljsku moć.