Sveti Marko, jedan od četvorice jevanđelista, zauzima posebno mesto u hrišćanskoj tradiciji. Njegovo Jevanđelje, najkraće od svih, odlikuje se neposrednošću i živim opisima događaja iz Hristovog života. Upravo zbog toga se često naziva „Jevanđeljem akcije“, jer naglašava dela i snagu vere u svakodnevnom životu.
Prema predanju, Marko je bio učenik apostola Petra, od koga je crpeo inspiraciju i svedočanstva o Hristu. Njegova misija ga je vodila u Egipat, gde je osnovao Aleksandrijsku crkvu i postao njen prvi episkop. Zbog toga se smatra utemeljivačem hrišćanske zajednice u ovom delu sveta.
Sveti Marko je mučenički stradao u Aleksandriji, a njegovo ime ostalo je povezano sa hrabrošću, verom i širenjem Jevanđelja. Kasnije, njegove mošti su prenete u Veneciju, gde je postao zaštitnik grada. Simbol Svetog Marka – krilati lav – i danas krasi trgove, zgrade i zastave, podsećajući na snagu vere i mudrost reči.
Za vernike, dan Svetog Marka nije samo podsećanje na jednog od jevanđelista, već i poziv da se živi u skladu sa njegovim porukama: jednostavno, iskreno i aktivno. Njegovo Jevanđelje nas uči da vera nije samo reč, već čin – ljubav prema bližnjem, hrabrost u iskušenju i istrajnost u istini.
U Srbiji se praznik Svetog Marka obeležava 8. maja po novom kalendaru, odnosno 25. aprila po starom. Posebno je značajan u Beogradu, gde se nalazi velelepni hram posvećen ovom jevanđelisti – Crkva Svetog Marka na Tašmajdanu. Ona je jedan od simbola prestonice i mesto gde se svake godine održava svečana liturgija.
Vernici se na ovaj dan okupljaju u hramovima širom zemlje, donoseći molitve za zdravlje, mir i blagostanje. U mnogim krajevima, praznik je povezan i sa narodnim običajima – verovalo se da vreme na Svetog Marka nagoveštava kakva će biti godina, pa se pažljivo posmatralo nebo i priroda.
Pored liturgijskih obreda, praznik ima i kulturno-obrazovni značaj.