Sve će prođe, samo što je od iskona zapisano u dušu, to ne mrdne – Stara južnjačka mudrost
Postoje trenuci u kolektivnom pamćenju jednog naroda koji prkose logici modernog doba, onom neumoljivom satu koji nas tera da zaboravimo ko smo u potrazi za onim što bismo želeli da budemo. Istraživanjem balkanske tradicije i slušanjem narodnog melosa našeg juga, retko gde se može naići na fenomen tako slojevit, a istovremeno tako životan i veoma posećen kao što je u Bujanovcu. Reč je o ritualu koji nije samo puka zabava, istorijski prkos i kulturološki unikat koji Bujanovac i Srbija ljubomorno čuvaju.
Zamislite, na trenutak, scenu koja se odvija pod vedrim nebom naselja Zbiršte. Dok se prolećni miris rascvetalih bašta meša sa iščekivanjem koje treperi u vazduhu, trećeg dana Vaskrsa, tišina biva prekinuta smehom koji nije običan. To je smeh koji odjekuje vekovima. U utorak, 14. aprila 2026. godine, svedočićemo još jednom vaskrsnuću tradicije poznate kao ,,Drelja ogorelja“ u Bujanovcu. Ali, nemojte se zavarati terminologijom „manifestacije“. Ovo je mnogo više od toga. To je mimičko-dramska igra koja u sebi nosi istorijski način otpora iz vremena kada je reč bila opasna, a šala jedino oružje koje okupator nije mogao da prepozna.
Satnica protokolarnog dela manifestacije:
- Praznično buđenje uz pesmu: Prvi taktovi tradicionalne muzike odjeknuće Zbirštem tačno u 13:00, najavljujući početak velikog slavlja.
- Sabiranje učesnika: Sat vremena kasnije, od 14:00, naselje će preplaviti šarenilo narodnih nošnji dok pristižu folklorni ansambli i glavni akteri ove nesvakidašnje drame.
- Vrhunac običaja – ,,Prasvadba“: Centralni deo manifestacije, koji obuhvata sve faze šaljive ženidbe Drelje Ogorelje – od tradicionalnog odlaska po „mladu“ i prve igre, do samog čina venčanja i nastupa kulturno-umetničkih društava – odvijaće se od 15:00 do 16:30.
- Megdan vaskršnjim jajima: Od 16:30 fokus se seli na najmlađe (ali i one starije) učesnike, kada počinje veliko takmičenje u jačini jaja, koje će kulminirati proglašenjem pobednika.
- Zajedničko slavlje: Po završetku takmičenja sabor se nastavlja opštenarodnim veseljem koje slavi život i zajedništvo.
Vidimo korene koji sežu duboko u otomansku eru. U tim mračnim vremenima, kada su slobode bile luksuz, naši preci su pronašli način da kroz parodiju sačuvaju dostojanstvo. ,,Drelja ogorelja“ je zapravo jedna velika ,,prasvadba“, raskošna imitacija svadbenih običaja u kojoj su uloge potpuno izvrnute. Fascinintna je sama ta potreba čoveka da se maskira kako bi ogolio istinu. Muškarci, preuzimajući ženske uloge, ne čine to radi puke groteske, već kroz arhetipsko kolo i uz muziku poznatog trubačkog orketra ,,Ćazine delije“ iz Bujanovca slave život i uspostavljaju proces oslobađanja duhovnu obnovu koja je zajednici neophodna nakon dugih perioda stega.
Kako bi vam približili težinu i lepotu ovog običaja, ispričaćemo vam priču o starom bujanovačkom domaćinu, čoveku čije su ruke bile ogrubele od rada, a srce meko kao pamuk. On je svake godine, sa posebnom vrstom religioznog žara, pripremao svoju ,,venčanicu“. Gledao sam ga kako sa neverovatnom pažnjom bira marame i nakit, ne da bi bio lepa mlada, već da bi kroz tu transformaciju postao glasnik slobode. Stariji bujanovčani pričaju kako je jednom, dok su ga komšije zadirkivale, mudro odgovorio da čovek tek pod maskom sme da kaže ono što trezan i nemaskiran krije čak i od sebe. Ta njegova ,,mlada“ na Zbirštu bila je simbol prkosa svakoj nevolji koja je zadesila ovaj kraj. Kada bi on zakoračio u tu improvizovanu igru, nestajale su granice između prošlosti i sadašnjosti. U tom trenutku, on nije bio samo čovek iz Bujanovca, već čuvar tihog otpora.
Ova autentična muška igra je ogledalo naše istorije. Svaki pokret, svaka šaljiva opaska upućena ,,svatovima“ ili slučajnim prolaznicima, nosi u sebi eho davnih vremena kada se na ovaj način čuvala vera i nacionalni identitet. To je živa predstava na kaldrmi, gde je publika istovremeno i učesnik, a scena čitavo naselje. U današnjem svetu privida društvenih mreža, ,,Drelja ogorelja“ nam nudi nešto opipljivo, miris tradicije koji se ne može filtrirati niti veštački proizvesti.
Zbog važnosti kulturnog nasleđa, osećamo dužnost da vas pozovemo da ne budete samo nemi posmatrači istorije. Bujanovac u utorak postaje centar jednog nevidljivog sveta koji izranja iz zaborava. To je prilika da osetite puls istinske Srbije, one koja se ne predaje, koja ume da se našali na svoj račun i koja kroz smeh čuva svoje najsvetije vrednosti.
Posebnu draž celom događaju daje žamor najmlađih koji su deo ove tradicije. Dok odrasli, uz zvuke autentične muzike i čašicu domaće rakije koja krepi duh, evociraju uspomene i učestvuju u igri, deca unose neopisivu radost u ovaj prolećni dan. Sa neverovatnim žarom se nadmeću u tucanju vaskršnjim jajima, i tada shvatamo da se tu zapravo dešava tihi prenos zaveta. Ti mališani, dok lome šarene ljuske i trče između maskiranih učesnika, nesvesno upijaju svaki pokret i svaku šalu svojih očeva i dedova. To druženje generacija, gde se staro i mlado stapa u jedno uz pesmu i opšte narodno veselje, jeste ono što ,,Drelju“ čini večnom.
U naselju Zbiršte, gde se ukrštaju putevi i sudbine, ponovo će oživeti duh ,,Drelje ogorelje“. To nije samo običaj. Ovo je lekcija iz preživljavanja o radosti i istorijski udžbenik ispisan pokretima tela i maskama. Dođite da osetite tu energiju, da vidite kako se tradicija spaja sa sadašnjošću i kako jedan mali kutak naše zemlje postaje pozornica na kojoj se igra najvažnija predstava od svih – predstava o neuništivosti ljudskog duha i lepoti očuvanja onoga što nas čini ljudima.
Vidimo se tamo gde istorija još uvek hoda ulicama, ogrnuta u šaljive haljine i naoružana nepobedivim bujanovačkim humorom.
Narod koji zaboravlja svoju prošlost, nema budućnost – Narodna mudrost
Piše: Jovan Popović