Veštačka inteligencija (AI) više nije samo popularna reč, ona ima potencijal da se pozabavi jednim od najvećih izazova u današnjem obrazovanju, odnosno da uvede inovacije u podučavanje i učenje. Kako ulazimo u oblast moderne nastave, veštačka inteligencija, uključujući ChatGPT, postaje ključno sredstvo koje nudi novi pogled na iskustvo u obrazovanju.
Šta je veštačka inteligencija?
AI je kao švajcarski vojni nož digitalnog sveta, sposoban da radi stvari za koje smo nekada mislili da mogu samo ljudi. Od razumevanja jezičkih nijansi do rešavanja problema, AI pokriva širok spektar zadataka. Važno je razjasniti da se veštačka inteligencija decenijama koristi za automatizaciju različitih industrija. U ovom slučaju, generativna veštačka inteligencija (ChatGPT, Google Gemini i drugi), koja je odnedavno dostupna široj javnosti, izvršava zadatke generisanjem teksta na datu komandu (prompt), koristeći 570 GB informacija – možete da ih otpremite u PDF-u i još mnogo toga. Zamislite Gugl – kada postavite pitanje, on vam omogućava da odaberete jedan članak od pažljivo odabranih veza za pregled. GPT ćaskanja vrši analizu informacija za vas i direktno generiše tekst za vas na način koji vam treba. Dok je Google bolji u konciznosti i korišćenju ključnih reči, ChatGPT radi bolje sa posrednim komandama, pamti prethodne informacije koje ste im dali u razgovoru i može da odgovara datom problemu, ponudi vam različite perspektive i rešenja.
U obrazovanju, veštačka inteligencija je ključ za personalizovano učenje, optimalnije planiranje časova i provođenje više vremena sa učenicima.
Kako koristiti ChatGPT u školi?
Zamislite da imate digitalnog asistenta koji je fleksibilan koliko i koristan. Ovo je ChatGPT za vas. Ne radi se samo o generisanju teksta, već o podsticanju kreativnosti i olakšavanju učenja. Može se koristiti i na organizacionom nivou, za analizu podataka o izostancima, kreiranje šablona dokumenata, kao i u nastavne svrhe, uštedu vremena nastavniku – generisanje testnih pitanja, bodovanje eseja po unapred postavljenim kriterijumima, sastavljanje priprema za časove, ideje za praktične zadatke u toku časa. Što više detalja njemu date, to će biti prezizniji – navedite predmet, obrazovnu fazu, naziv ili temu lekcije. Sa opcijom prilagođavanja AI, takođe možete da otpremite sam udžbenik i da koristite informacije iz njega.
Evo još ideja za nastavu u učionici:
Generisanje e-pošte: Pojednostavite komunikaciju nastavnika, učenika i roditelja generisanjem šablona, odgovora e-pošte, želja. Ovo vam može uštedeti vreme u oblikovanju e-pošte.
Prevod sa stranih jezika: Pronašli ste zanimljive informacije na engleskom o datoj temi? Kopirajte ga i pošaljite u ChatGPT, tražeći od njega prevod na srpski.
Generišite ideje: Podstaknite razmišljanja tako što ćete pitati AI koje ideje ima za praktične igre u učionici, zadatke za samostalan rad, teme za razgovor i još mnogo toga.
Priprema za test: Zamolite ChatGPT da generiše test pitanja na osnovu kriterijuma koje odredite – razred, predmet, lekcija, broj pitanja, otvoreni ili zatvoreni odgovori, bodovanje pitanja i još mnogo toga.
Analiza i sumiranje teksta: Izvucite informacije iz teksta tražeći od veštačke inteligencije da ih sumira za vas. Dajte kriterijume za analizu – koji argumenti na različite teme su uključeni, kako je tekst predstavljen stilski, gramatički.
Lektura: ChatGPT ima odlične gramatičke i pravopisne veštine. Koristite ga da proverite pisanje učenika i ohrabrite ih da na ovaj način provere sopstveni pravopis.
Lično uputstvo za učenike: Pored gramatike i pravopisa, učenici mogu postavljati mnoga druga pitanja u ćaskanju, kako za činjenične informacije, tako i za poboljšanje sopstvenog rada. Podstaknite njihov rad veštačkom inteligencijom tako da oni i vi naučite gde ona može da pomogne i kako mogu da razviju svoje veštine u ovom obrazovnom kontekstu.
Integracijom ChatGPT-a u planove lekcija, nastavnici mogu da osnaže učenike da koriste AI kao alat za učenje, obogaćujući obrazovno iskustvo. Rešavanje različitih potreba svakog učenika u učionici može biti ozbiljan izazov za nastavnike.
Međutim, AI može da odgovori na širok spektar pitanja, neprimetno se prilagođavajući individualnim zahtevima nastave. Kroz personalizovano učenje prilagođeno vrlinama i slabostima svakog učenika, veštačka inteligencija služi kao vodeća sila, pružajući bolje iskustvo učenja za sve.
Koje zadatke treba da damo učenicima da ih ne bi radili sa ChatGPT?
Godinama se STEM i učenje zasnovano na projektima vrednuju ne samo na osnovu znanja i pamćenja informacija, već na osnovu realizovanih projekata. Učenici su nekada imali beskrajan okean informacija, a sada imaju alat za generisanje teksta. Zadaci više nisu samo test – oni bi trebalo da budu sredstvo za razvijanje veština. Učenici se čak mogu ohrabriti da koriste ChatGPT da generišu tekst i sami napišu analizu tog teksta. Primer takvog zadatka: „Napišite esej na temu „Najvažnije tehnološko otkriće čoveka“ uz ChatGPT. Zatim napišite analizu šta mislite o njegovom tekstu i šta biste dodali“. Tako će učenici i dalje moći da pokažu kreativnost i veštine kritičkog mišljenja, ne koristeći tradicionalni način ocenjivanja.
Uključujući veštačku inteligenciju u zadatke, učenici mogu:
- Raditi na tekstu za koji je AI dao dobru osnovu;
- Implementirati ideje i rešenja koje generiše AI;
- Istražiti u kojim temama AI nije dovoljno posredan;
- Dobiti personalizovane povratne informacije i uputstva, podstičući samostalno učenje.
Kako da se prilagodimo novoj normalnosti?
Veštačka inteligencija neće zaobići obrazovanje, a učenici neće prestati da je koriste, čak i ako im zabranimo. S tim u vezi, i učenici i nastavnici moraju se prilagoditi da bi napredovali u digitalnom dobu. Negovanje veštačke inteligencije, saradnja između učenika i nastavnika, komunikacija, timski rad i veštine rešavanja problema zauzimaju centralno mesto, oblikujući buduću nosioce posla u različitim strukama. Uz podršku adaptivnih školskih administratora i tehničkih predavača, integracija veštačke inteligencije može ići prilično jednostavno.
Veštačka inteligencija koju oličava ChatGPT ne treba da bude zabranjena u školi – ona će sustići pre ili kasnije. Važno je koristiti generativnu veštačku inteligenciju kao katalizator rasta. Umesto da posmatramo veštačku inteligenciju kao daleku pretnju, hajde da je prihvatimo kao moćnog saveznika u našoj potrazi za izvrsnošću u obrazovanju. To neće zameniti nastavnika, ali će osloboditi više vremena nastavniku za komunikaciju sa učenicima.
Na Pedagoškom fakultetu u Vranju, 29. novembra, održana je prva Međunarodna konferencija pod nazivom „Obrazovanje i veštačka inteligencija“ koja je okupila veliki broj autora, ali i učesnika konferencije koji su diskutovali o ovoj bitnoj, ali još uvek malo istraženoj temi.
Međunarodna konferencija o obrazovanju i veštačkoj inteligenciji održava se prvi put pod pokroviteljstvom Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja. Okupiće 77 autora i koautora iz 9 zemalja iz regiona i sveta, a biće predstavljen 31 naučni rad u oblasti obrazovanja i veštačke inteligencije.
– Zahvalnost svim učesnicima ove naučne konferencije je utoliko veća jer je još uvek malo istraživanja na ovu temu. Promene u obrazovanju su na samom početku jer veštačka inteligencija tek počinje da ulazi u obrazovanje i to iziskuje veće napore da se doprinese osvetljavanju ovog problema. Šta više, ona izaziva i bojazan kod nastavnika zbog otpora prema nepoznatom i potrebe da se uče novi načini rada. Činjenica je da su inovacije sporije ulazile u sam obrazovni proces u odnosu na druge sfere života, rekla je dekanica Pedagoškog fakulteta u Vranju prof. dr Dragana Stanojević.
– Čestitam Pedagoškom fakultetu i svim suorganizatorima, fakultetima i univerziteta iz regiona. Zbog važnosti i specifičnosti teme kojom se bavi ovaj naučni skup, on je od velikog značaja ne samo za ovaj već i za ostale fakultete kao i za Univerzitet u Nišu i za širu društvenu zajednicu, kaže prof. dr Miroslav Lazić.
Konferencija obuhvata tri kategorije o kojima će se diskutovati i predstaviće se i mladi istraživači, neki prvi put.
– Tematski okvir konferencije se odnosi na tri kategorije. Prva je socijalni i teorijski aspekti obrazovanja i veštačke inteligencije, druga oblast su empirijski i teorijski aspekti primene veštačke inteligencije u procesu obrazovanja i treći su tehnički aspekti primene veštačke inteligencije u obrazovanju, ističe prodekan za naučno istraživački rad Pedagoškog fakulteta u Vranju doc. dr Aleksandar Spasić.
– Naziv moje prezentacije je „Uticaj veštačke inteligencije u oblasti obrazovanja“ sa posebnim osvrtom na darovite i talentovane jer dugo radim u oblasti obrazovanja darovitih i talentovanih. Moj cilj je bio da saznam koliko veštačka inteligencija može da se iskoristi u prepoznavanju talentovanih ljudi, poručuje akademik prof. LJupčko Kevereski sa Pedagoškog fakulteta u Bitolju.
Pored autora iz naše zemlje, prisutni su bili autori iz Severne Makedonije, Bugarske, Bosne i Hercegovine, Ruske Federecije, Sjedinjenih američkih država, Italije i Nemačke.
Ključno za nastavnike je dobro razumevanje veštačke inteligencije, kako joj postaviti dobra pitanja i kako joj dati informacije tako da bude korisna. S tim u vezi, očekuje se sve šire širenje obuke u vezi sa veštačkom inteligencijom za nastavnike i obrazovne stručnjake u zemlji. Pratite aktivnosti Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, gde pripremaju ne samo sve više korisnih sadržaja na temu veštačke inteligencije u obrazovanju, već i specijalizovane i praktično orijentisane seminare sa stručnjacima iz tehnološkog sektora. Krenimo zajedno na putovanje gde se veštačka i prirodna inteligencija dopunjuju kako bi oblikovali budućnost obrazovanja kroz inovacije i saradnju.
