U vremenu u kome živimo – 20-ih godina 21. veka – u toku smo nove industrijske revolucije. Savremene tehnologije dovode do promena u životima milijardi ljudi, a jedna od tih promena je vezana za mogućnost neograničenog pristupa informacijama i znanju. Ovo naravno zahteva izgradnju radikalno različitih veština vezanih za izazove savremenog sveta. Mesto gde počinju promene nije porodica, već škola. Obrazovni sistem se suočava sa potrebom formiranja novog tipa sistema učenja, znatno drugačijih od do sada korišćenih modela. Da bi bilo jasnije kakav treba da bude sadašnji obrazovni sistem, potrebno je osvrnuti se unazad i iskoristiti iskustvo prošlosti.
Pedagoški koncept često povezujemo sa različitim psihološkim, socijalnim i tehnološkim idejama. Svaki istorijski period ima svoje dominantne ideologije ili verska uverenja koja predodređuju razvoj društva. Oni nesumnjivo određuju duh vremena, ali gledano iz drugog ugla, radije bismo ih mogli povezati sa ekonomskim sistemom. Odnos privrede i obrazovnog sistema je sveobuhvatan. Ekonomija u velikoj meri predodređuje društvenu strukturu, a samim tim i socio-psihološki tip društva. Početkom 19. veka industrijska revolucija i tehnološki napredak iznedrili su takozvanu uzajamnu školu. Fabrički sistem donosi klasni sistem, godine ekonomskog pada posle Drugog svetskog rata – učenje zasnovano na projektima, a kompjuteri i informacioni bum posle 90-ih – obrazovne platforme. Međutim, konzervativne ideje u obrazovanju uvek prate ekonomski model sa malim zakašnjenjem. Iz tog razloga, platforme za učenje takođe masovno ulaze nakon nametanja ovog ekonomskog modela.
Pojava računarske tehnologije i globalne mreže prirodno je dovela do neizbežne situacije u kojoj su integrisani u obrazovne sisteme. Posle prvih pokušaja rada na računaru, pojavili su se kompletni sistemi za upravljanje sadržajima za učenje, a prvi eksperimenti sa njima datiraju iz kasnih 1990-ih. Iako su ovi sistemi imali zavidne kvalitete, neminovno su se javljali problemi u njihovoj upotrebi. Očekivalo se da će se pojaviti platforma za učenje koja će očistiti nedostatke i stalno se poboljšavati. Problem je bio u tome što bi takav sistem trošio dosta resursa obrazovnih institucija – kako tehnologije tako i internet konekcije, što nije moglo da garantuje njegovo besplatno korišćenje u obrazovnim ustanovama.
Nakon niza eksperimenata, pojavila se Gugl učionica – sistem koji je počeo sa radom 2014. godine. Nakon desetogodišnjeg iskustva rada sa sistemom i interakcije sa drugim školama koje je koriste, pojavili su se rezultati koji će biti predmet izlaganja u ovom članku.
Google učionica je među najčešće korišćenim aplikacijama u obrazovanju. Ova aplikacija je posebno dizajnirana da pomogne nastavnicima da upravljaju i organizuju svoj rad na času, dok istovremeno poboljšavaju komunikaciju, saradnju i povratne informacije u učionici. Veoma je fleksibilan i pojednostavljuje proces dodeljivanja zadataka, distribucije beleški sa predavanja i ocenjivanja zadataka. Nastavnici mogu brzo da prate napredak svojih učenika i nude povratne informacije u realnom vremenu, čineći učenje mnogo interaktivnijim i personalizovanijim. Pored ovih funkcija, Google učionica nudi pristup širokoj biblioteci obrazovnog sadržaja, što je čini neprocenjivim alatom za svakog nastavnika.
Kratak opis elektronske platforme
Gugl učionica je platforma namenjena školama, čiji je glavni cilj da pojednostavi kreiranje sadržaja za učenje, deljenje sa učenicima i ocenjivanje zadataka. Platforma je u potpunosti zasnovana na oblaku i okuplja različite Google alate i aplikacije. To liči na proces učenja. Nastavnik ima mogućnost da kreira virtuelne časove kojima može da upravlja, radeći istovremeno sa celim odeljenjem ili da prilagodi zadatke prema potrebama koje proces učenja zahteva.
Glavne prednosti rada sa Google učionicom
Sistem je besplatan, a to uključuje maksimalno korišćenje njegovih mogućnosti. Dostupan je i učenicima i nastavnicima 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji. Pored toga, postoji dodatna mogućnost online podrške u slučaju problema.
Korišćenje Google učionice se može obaviti preko bilo kog računara, tableta ili telefona, bez obzira na instalirani operativni sistem. Korišćeni pretraživač ne utiče na korišćenje platforme. Prilikom rada sa mobilnim sistemima i telefonima postoji dodatna mogućnost instaliranja aplikacija koje direktno podržavaju rad sa sistemom. Korišćenje instaliranih aplikacija značajno ubrzava proces interakcije sa učenicima.
Organizacija sistema. Platforma ima jednostavan i zgodan interfejs koji je jednostavan i pregledan. Ne pojavljuju se reklame, niti se rad učenika i nastavnika koristi za oglašavanje. Ovo suštinski razlikuje sistem od ostalih.
Organizovanje časa. Svako odeljenje kreira nastavnik, pristupa se pomoću prilagođenog koda, a svaki učenik u školi može se pridružiti već kreiranom odeljenju. Pridruživanje se vrši ili po prijemu šifre ili na poziv nastavnika. Ovo eliminiše potrebu da se unapred kreiraju registracije i u velikoj meri pojednostavljuje proces pristupa sistemu.
Organizacija korišćenja platforme. Kada novi učenik uđe u učionicu, za njega se automatski kreira fascikla koja sadrži sve dosadašnje zadatke, materijale za učenje i vežbe. Ova fascikla ostaje na učenikovom disku sve dok on ne odluči da je ukloni. Ovo omogućava učenicima da imaju stalan pristup svojim resursima za učenje i da koriste informacije 24/7 sa bilo koje vrste uređaja.
Automatizacija procesa. Kada kreirate materijal preko Google Apps-a, platforma kreira i distribuira pojedinačnu kopiju za svakog učenika u razredu.
Jednostavna saradnja nastavnika i učenika je takođe privilegija. Kreiranje, deljenje, rad na fajlovima se može obaviti u realnom vremenu. Nastavnik može da kontroliše proces rada, posmatra, daje preporuke i radi zajedno sa učenikom ili grupom učenika. Za to vreme sve se automatski čuva, bez gubljenja mogućnosti da se svako vrati na stariju verziju posla.
Integracija sa Google diskom. Kada nastavnici koriste Google učionicu, automatski se kreira fascikla za pojedinačno odeljenje, a svaki novi zadatak se dodatno čuva u fascikli odeljenja i učenici mogu pristupiti u bilo kom trenutku. Uz to, prilikom postavljanja zadatka, nastavnik dobija sve zadatke sakupljene u jednu fasciklu sa nazivom zadaci.
Rokovi. Za svaki zadatak je moguće da nastavnik odredi rok za završetak rada. Kada učenik preda zadatak na vreme, na njegovom dokumentu se pojavljuje status koji izveštava da je zadatak završen. Ako se ne preda na vreme, to se takođe računa u skladu sa tim. Na ovaj način nastavnik može da sortira radove, takođe na osnovu perioda njihove pripreme.
Raditi i izmeniti. Kada je rad učenika spreman, nastavnik može dati uputstva o njemu ili izvršiti izmene, nakon čega učenik može eventualno da revidira urađeno ili ispravi učinjene greške.
Komentari na zadatke. Mogućnost komentara ispod svakog zadatka je plus s obzirom da učenici međusobno komuniciraju kroz poznatu formu ćaskanja. To kod njih izaziva želju za razgovorom, ali s tom razlikom što se u virtuelnoj učionici tema razgovora postavlja sa edukativnim ciljem.
Istovremena kontrola više časova. Isti zadatak može biti postavljen istovremeno i za više odeljenja ili za više učenika, ne proveravajući svako odeljenje posebno ili svakog učenika, već sve kojima je postavljen odgovarajući zadatak.
Uvođenje mobilnih telefona u obrazovni proces podržava pristup materijalu neophodnom za pripremu učenika. Sve se dešava mnogo brže i zadaci se trenutno dodeljuju velikoj grupi ljudi. Sa velikim brojem mobilnih telefona sa internet konekcijom, ovo definitivno čini sistem prilično atraktivnim.
Kalendari. Za svako odeljenje se može ugraditi kalendar i, shodno tome, na telefon ili računar svakog učenika se šalje obaveštenje o vremenu preostalom do isteka postavljenog roka.
Tokom desetak godina korišćenja Google učionice, zapažanja su bila zasnovana na veliki broj učenika koji aktivno koriste platformu. Administracija celokupnog sistema omogućava analiziranje izveštaja koje je Google učionica generisala. Izvedeni zaključci ukazuju da postoji veliko interesovanje za platformu, jer većina učenika ima instaliranu aplikaciju na svojim mobilnim uređajima koju stalno koriste. Objave i komentari po temama na pojedinim časovima su česti. Istraživanja pokazuju da je broj učenika koji su izvršili postavljene zadatke obično bio veći od 60%. Rezultati testova uzetih elektronskim putem doveli su do mnogo boljih rezultata od onih na papiru. Prvo, zato što su bliži psihologiji savremenog učenika i, drugo, zato što imaju mogućnost da preusmere učenika na test koji pokriva akademske sadržaje na kojima je imao slabiji učinak. Ovaj ogroman plus sistema pomaže svrsishodnom učenju svakog deteta ponaosob. Olakšava i nastavniku, štedi vreme i može se raditi van uskih okvira školske zgrade.
Google učionica omogućava učenicima da lakše drže korak sa gradivom koji se predaje čak i kada su odsutni sa časa i daje nastavniku bolju sliku o stepenu asimilacije materijala koji se predaje. S obzirom na veliki broj učenika sa kojima ponekad nastavnici rade, ove informacije bi bilo teško dobiti tradicionalnim metodama.
Nastavnici 21. veka suočeni su sa izazovom pronalaženja pravog puta ka neizbežnoj integraciji novih tehnologija u školi. Ovim člankom pokazujem način rešavanja problema, koji nije jedini, ali je dragocen jer se zasniva na iskustvu – na višegodišnjem radu i upoznavanju, pre svega, kako dete našeg vremena uči u virtuelnom prostoru, radi sa aplikacijama, priprema lekcije, rešava testove, kreira prezentacije, pokazuje kreativnost, komunicira i sve to radi voljno i sa lakoćom, tj. pliva u svojim vodama.
