Nastavnici su se prilagodili novom načinu rada na daljinu i nastavili da podržavaju učenike u primeni savremenih tehnologija u nastavi i svakodnevnom životu. Miloš Milanović je jedan od njih. Kao nastavnik informatike u Osnovnoj školi „Branko Radičević“ u Bujanovcu i Gimnaziji ,,Bora Stanković“ u Vranju, podstiče svoje učenike da samostalno realizuju svoje ideje.
Pročitajte intervju sa njm i saznajte više o njegovomm iskustvu u održavanju motivacije učenika i organizovanju interaktivnih i inovativnih časova i aktivnosti učenja primenom savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija.
Koje su, po Vašem mišljenju, najvažnije kompetencije iz digitalne pismenosti koje treba razvijati kod učenika tokom osnovnog obrazovanja? Kako ih uzimate u obzir kada planirate časove informatike i vannastavne aktivnosti?
Digitalna pismenost predstavlja: skup znanja, veština i stavova neophodnih prilikom korišćenja digitalne tehnologije za obavljanje različitih poslova, rešavanje problema, komuniciranje, upravljanje informacijama, saradnju, kreiranje i deljenje sadržaja. Njeno razvijanje je postepen i kontinuiran proces, a polazna tačka u tom procesu jeste sticanje osnovnih kompjuterskih veština.. Za razvijanje informatičke pismenosti, između ostalog, neophodna je podrška formalnog obrazovanja i značaj školskog konteksta koji treba da bude podsticajno okruženje za razvijanje digitalne pismenosti kod učenika.
Sa kojim teškoćama se suočava savremeni nastavnik?
Ako se pod pojmom „savremeni nastavnik“ podrazumeva „nastavnik koji ume da upotrebi bilo koje moderno sredstvo da obezbedi savremeni obrazovni proces“, onda sve zavisi samo od opremanja učionice tehnološkim uređajima. Ako pojam „savremeni nastavnik“ znači „nastavnik koji drži lekciju 2024. godine“, onda se teško javlja u činjenici da se zapravo ne radi o modernom nastavniku.
Sada nije dovoljno koristiti obične materijale – za decu je ovo već prošla faza, videli su to u vrtiću. Nije dovoljno koristiti kredu i tablu – potpuno je turobno i dosadno u digitalnom dobu.
Kako koristite savremene tehnologije tokom nastave?
Tehnologije se sastoje od metoda, oblika obuke i alata. A moderni alati pomažu u razvojnom učenju na više nivoa, zasnovanom na problemima, sa projektima i istraživačkim projektima. Verujem da korišćenje resursa trećih strana (članci sa interneta) i prezentacije na času pomažu boljem razumevanju materijala. Tokom nastave gradivo se uvek izlaže na zanimljiv način, te se zato predmet izučava voljno, a ne na silu. Zahvaljujući dobroj prezentaciji informacija, one se veoma brzo upijaju u detetovu glavu, zbog čega dete zaista sa interesovanjem sluša nastavnika tokom časa i lako asimiluje sve iznete informacije. Trudim se da na moderan i zanimljiv način deci prenesem informacije koje će se ne samo čuti, već će deca dugo pamtiti. Časovi da su zanimljivi, a testovi se mogu raditi kod kuće u opuštenom okruženju.
Da li u nastavnom planu i programu ili postoji prostor za kreativniji pristup i primenu savremenih tehnologija?
Rad nastavnika je kreativan, ali sistematičan. Naravno, radimo po obrazovnim standardima, ali imamo mnogo mogućnosti i alata za kreativnost. I to je super. Naravno, potreba za ovladavanjem novim kompetencijama sadržanim u profesionalnim standardima nastavnika podrazumeva i odgovarajuće prilagođavanje programa obuke nastavnog osoblja u okviru dodatnog obrazovanja. Na sadržaj obrazovnih programa utiče i postepena digitalizacija obrazovanja – nastavnik mora biti osposobljen da iskoristi sve mogućnosti koje pružaju savremene tehnologije. Ipak, vredi imati u vidu da uvedeni elementi e-obrazovanja podrazumevaju izvesnu promenu formata nastave, ali ne i zamenjuju funkcije nastavnika, već su samo oruđe u rukama nastavnika koji postaju za učenike ne samo „prevodiocima” znanja, ali i svojevrsnim vodičima koji pomažu da se izaberu oni najpogodniji iz raznih obrazovnih izvora. Osim toga, ne treba zaboraviti da je, pored učenja, obavezna komponenta obrazovanja i vaspitanje deteta, a ovde je uloga nastavnika nepromenjena.
Danas škole aktivno uvode nove tehnologije i koriste različite internet resurse. Da li to pomaže u radu nastavnika ili ga, naprotiv, otežava?
Nove tehnologije su velika pomoć za nastavnike. Uvek se trudim da savladam inovacije. Aktivno koristim onlajn platforme. Ovaj resurs omogućava nastavniku da izabere pogodan format lekcije, odabere zadatke i tako dalje.
Svaki učenik ima sada ima računar koji koristi na času informatike. Ovo je veoma zgodno: mogu se prijaviti na svoj lični nalog sa bilo kog računara i otvoriti sve svoje materijale. Zahvaljujući tehnologiji, ne moram da nosim sa sobom fleš diskove ili papirne beleške. Učenici takođe koriste table za pripremu prezentacija i pronalaženje informacija na Internetu. Potrebu za tehnologijom smo posebno akutno osetili te godine kada smo morali da učimo na daljinu.
Kako odvratiti moderno dete od interneta i zainteresovati ga za svoj predmet?
Moramo shvatiti da je internet naša stvarnost, od njega ne možete pobeći. Možete pokazati detetu da uređaji nisu dobri samo kao igračke, već se mogu koristiti i u obrazovne svrhe. Važno je komunicirati sa decom i koristiti njihove hobije. Postoje čak i ambiciozni učenici koji su strastveni prema kreativnosti i samostalno istražuju preko internet pretraživača nove informacije, povezuju i dopunjuju gradivo koje radimo na času. Mnogi i sami pričaju o pročitanom i dele svoje utiske. Uvek podstičem takve diskusije.
Koje kompetencije nastavnik treba da ima, kako bi uspešno primenio informaciono-komunikacione tehnologije u nastavi?
Informaciona kompetencija je kvalitet radnji nastavnika koje obezbeđuju efikasno pretraživanje, strukturiranje informacija, njihovo prilagođavanje specifičnostima nastavnog procesa i didaktičkim zahtevima, formulisanje obrazovnog problema u različitim informaciono-komunikacionim metodama, kvalifikovan rad sa različitim informacionim resursima, profesionalni alati, gotovi softverski i metodološki korisnički programi koji omogućavaju rešavanje praktičnih problema, spremnost za korišćenje računarskih i multimedijalnih tehnologija, digitalnih obrazovnih resursa u obrazovnom procesu, vođenje školske dokumentacije na elektronskim medijima.
Zbog čega je važno da dete savlada znanja o svojoj bezbednosti na internetu i koji se rizici javljaju?
Nesporno je da su internet i digitalna tehnologija postali sastavni deo života dece, i da pružaju mogućnost za napredovanje i obrazovanje, bržu komunikaciju, odnosno pronalaženje informacija, učenje, istraživanje, ali i za zabavu. Međutim, nove tehnologije nose sa sobom i rizike, pa je potrebno preduzeti određene mere zaštite radi bolje digitalne bezbednosti. To uključuje bezbednost podataka, uređaja, informacionih sistema, mreža, organizacija, ali i pojedinaca, posebno dece kao izuzetno ranjive.
Broj dece i mladih koji svakodnevno koriste internet je u stalnom porastu. Internet predstavlja necenzurisani izvor informacija koji nije uvek primeren deci. Istraživanje interneta bez nadzora odrasle osobe može izložiti dete sajtovima sa štetnim sadržajima, kao što su sadržaji koji zagovaraju nasilje, koji su seksualno eksplicitni ili podstiču neadekvatno ponašanje. Zbog relativne anonimnosti koju internet pruža, postoji mogućnost zloupotreba i korišćenja interneta radi vređanja, ucenjivanja, pretnji, nasilja i zloupotreba fotografija i ličnih podataka. Takođe, postoji i poseban problem prekomerne upotrebe interneta koja može da razvije zavisnost od interneta i video igara.
Kako da se deca zaštite na internetu?
Ono što deca treba da znaju je da nikada ne šalju poruke, fotografije ili drugi materijal koji bi nekome mogao da naškodi, da lozinku ne treba da otkriju nikom pa čak ni najboljem prijatelju, da zajedno sa roditeljima ili osobom od poverenja, odrede internet stranice koje mogu posećivati. Takođe, ukoliko decu nešto plaši, zbunjuje, uznemirava i ako imaju neki problem na internetu, obavezno o tome treba da razgovaraju sa nastavnikom, odeljenjskim starešinom, psihologom ili pedagogom škole.
