Nakon što smo u dosadašnjim nastavcima serijala „ŽIVOT BEZ OKOVA” na Pčinjskom 017-Portalu detaljno analizirali surovu prirodu savremenih zavisnosti — od psihičkih pritisaka, iluzija narkomanije, finansijske propasti kao posledica kockanja, problema sa alkoholom, digitalne zavisnosti, psihološke prevencije, pa sve do uloge škole i nastavnika praktičara — naš istraživački put nas prirodno vodi do same osnove društva. Porodica je prva i najvažnijoj linija odbrane, mesto gde se oblikuju vrednosti, gradi karakter i pruža prva bezuslovna ljubav.
Kako bismo istražili ovu temu iz najautentičnijeg ugla — ugla roditelja koji se svakodnevno bori za bezbrižno odrastanje svoje dece u izazovnom okruženju — razgovaramo sa Ivanom Aleksić, majkom učenica Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj” u Vranju. O tome kako prepoznati tihe emocije svoje dece, kako postaviti zdrave granice bez narušavanja poverenja i na koji način sačuvati toplinu doma u eri otuđenosti, pročitajte u ekskluzivnom intervjuu koji sledi.
Pčinjski 017-Portal: Kao majka dva deteta koje pohađaju osnovnu školu, sa kakvim se sve nevidljivim izazovima i strepnjama danas suočava jedan roditelj kada iskorači iz topline doma u svet prepun izazova?
Ivana Aleksić: Biti roditelj u današnje vreme donosi sasvim novu dimenziju odgovornosti i stalnog opreza. Roditeljstvo naših roditelja bilo je znatno jednostavnije, jer su opasnosti uglavnom dolazile spolja i bile su lako uočljive. Danas, međutim, opasnosti ulaze tiho, neprimetno, direktno preko svetlećih ekrana i društvenih mreža. Moja najveća strepnja kao majke jeste kako sačuvati dečiju nevinost, empatiju i čistu dušu u svetu koji propagira brzu zaradu, površnost i lažne vrednosti. Najveći izazov je pronaći meru — ne izolovati dete od savremenog sveta, a istovremeno izgraditi unutrašnji kompas i usaditi vrednosti koje će ga štititi i kada nismo pored njega.
Pčinjski 017-Portal: U našim prethodnim tekstovima pisali smo o „tihim okovima” i unutrašnjim pritisicima koje deca često nose u sebi. Koliko je danas teško roditelju da iza osmeha ili povučenosti svog deteta prepozna stvarni strah, anksioznost ili potrebu za prihvatanjem u društvu?
Ivana Aleksić: Izuzetno je teško ukoliko nismo svakodnevno prisutni u njihovom životu na pravi, emotivan način. Deca su neverovatni glumci — ona često skrivaju svoje unutrašnje lomove jer ne žele da razočaraju roditelje ili zato što se plaše da ih nećemo razumeti. Prvi signal da se nešto dešava retko je dugačak razgovor. To je obično iznenadna tišina, promena ritma spavanja, gubitak apetita ili preterana razdražljivost na sasvim bezazlene stvari. Ako roditelj trči samo za materijalnom sigurnošću i pita dete samo „Šta si dobio u školi?”, promašiće suštinu. Moramo ih pitati: „Kako se danas osećaš? Da li te je nešto povredilo?” Tek kada dete oseti da je kuća sigurna zona bez osude, otvoreno će podeliti svoje strahove od neprihvatanja u vršnjačkom društvu.
Pčinjski 017-Portal: Živimo u dobu u kom su deca od najranijeg detinjstva izložena pametnim telefonima i internetu. Na koji način u vašem domu postavljate granice prema digitalnom svetu, a da to ne preraste u stalni sukob i otpor?
Ivana Aleksić: Ključ je u postavljanju jasnih pravila od samog početka i, što je najvažnije, na ličnom primeru. Ne možete detetu braniti telefon dok sami ne ispuštate uređaj iz ruku tokom ručka ili odmora. U našoj porodici postoje takozvane ,,zone bez ekrana“ — telefonima nije mesto za porodičnim stolom, niti u dečijoj sobi tokom noći. Zabrane same po sebi stvaraju otpor i želju za onim što je zabranjeno, zato se trudimo da decu učimo da budu pažljivi i razgovaramo o tome šta se krije iza sjajnih slika na mrežama. Kada umesto ekrana detetu ponudite zajedničku šetnju, društvenu igru ili pripremu večere, primetićete da otpor nestaje. Deca ne čeznu za ekranom, deca čeznu za našom nepodeljenom pažnjom.
Pčinjski 017-Portal: Agresivne reklame za kladionice i brzu zaradu sve su prisutnije u javnom prostoru. Da li sa svojom decom razgovarate o novcu, radnim navikama i opasnim iluzijama koje nude kocka i lak dobitak?
Ivana Aleksić: Razgovaramo otvoreno i bez ulepšavanja. Strašno je koliko su kladionice postale dostupne i vizuelno privlačne mladima, predstavljene kao zabava i sport. Kao majka, smatram da je moja dužnost da deci objasnim da brz novac ne postoji i da je hazard opasna zamka koja uništava čitave porodice. Od malih nogu ih sa suprugom učimo vrednostima poštenog rada. Kada dete shvati koliko je truda, vremena i odricanja potrebno da bi se zaradio novac, ono počinje da ceni ,,svaki dinar“ i ne naseda na šarene laže o lakim dobitcima. Radne navike i odgovornost koje izgrade u detinjstvu najbolji su imunitet protiv kocke i svih drugih poroka.
„Nijedna aplikacija, pametni telefon ili igrica ne mogu zameniti topli porodični ručak i iskreni razgovor u kom dete zna da je voljeno i prihvaćeno sa svim svojim nesavršenostima.” — Ivana Aleksić, roditelj i majka
Pčinjski 017-Portal: Kocka, alkohol i psihoaktivne supstance često počinju iz želje deteta da se dokaže u društvu. Kako izgraditi kod deteta samopouzdanje i stav da zna da kaže „NE“ kada vršnjaci nagovaraju na rizično ponašanje?
Ivana Aleksić: Samopouzdanje se ne gradi pohvalama bez pokrića, već osećajem prihvaćenosti u sopstvenoj porodici. Dete koje kod kuće ima ljubav, uvažavanje i pravo na sopstveno mišljenje, neće imati potrebu da se dokazuje u društvu kroz poroke. Učimo ih da pravo prijateljstvo nikada ne uslovljava — ako te neko tera da probaš cigaretu, alkohol ili neku supstancu da bi bio ,,kul“, to ti nije prijatelj. Učimo ih da je reći „NE” izraz najveće unutrašnje snage i zrelosti, a ne slabosti. Kada dete zna da roditelj stoji iza njega kao oslonac, ono ima hrabrosti da se odupre pritisku vršnjaka.
Pčinjski 017-Portal: Digitalno doba donelo je i opasnosti poput video-igrica koje izazivaju zavisnost i izolaciju. Kako reagujete kada primetite da virtuelni svet počinje da preuzima primat nad stvarnim životom dečijeg svakodnevnog funkcionisanja?
Ivana Aleksić: Reagujemo odmah, jer je zavisnost od igrica jednako opasna kao i svaka druga. Virtuelni svet nudi brza dostignuća i lažni osećaj moći bez velikog truda, i tu leži opasnost za decu. Kada primetimo da igrica stvara nervozu, agresivnost ili da dete zapostavlja školske i kućne obaveze, ne pribegavamo samo vikama i kaznama. Posednemo, razgovaramo i ponudimo zamenu u realnom svetu — odlazak na trening, kreativne radionice, vožnju bicikla ili druženje sa drugarima iz ulice. Virtuelni svet gubi trku onog trenutka kada je realni život deteta ispunjen radostima, aktivnostima i toplinom.
Pčinjski 017-Portal: Kakvo je vaše iskustvo u saradnji sa školom i nastavnicima? Da li roditelji i škola danas funkcionišu kao saveznici u vaspitavanju ili često dolazi do prebacivanja krivice kada nastane problem?
Ivana Aleksić: Saradnja sa Osnovnom školom „Jovan Jovanović Zmaj” u Vranju je na izuzetno visokom nivou, ali uopšteno govoreći u društvu, prebacivanje krivice je čest problem. Škola i roditelji moraju biti u istom timu, mi ne smemo biti na suprotnim stranama barikade. Nije dobro kada roditelji po svaku cenu brane dete i napadaju nastavnike, niti kada škola u detetu vidi samo broj i ocenu. Kada nastavnik, odeljenjski starešina i roditelj deluju sinhronizovano i sa međusobnim poštovanjem, dete dobija jasnu poruku da postoje granice koje se ne smeju prelaziti. To jedinstvo daje detetu najjasniji osećaj sigurnosti.
„Najveća zamka savremenog roditeljstva jeste strah od sopstvenog deteta i postavljanja granica. Deca ne traže u nama drugare, već stabilne oslonce koji znaju da kažu ,,ne” iz čiste ljubavi.” — Ivana Aleksić, roditelj i majka
Pčinjski 017-Portal: Šta biste poručili drugim roditeljima koji se u ovom trenutku bore sa osudom okoline, strahom ili osećajem nemoći jer primećuju da im se dete udaljava i ulazi u rizična ponašanja?
Ivana Aleksić: Poručila bih im da nikada ne odustaju i da izbace stid iz svojih glava. Zaboravite na rečenicu ,,Šta će reći komšije ili rodbina?” — reč je o životu i budućnosti vašeg deteta. Nijedan problem se nije rešio gurnut pod tepih. Ako primetite da gubite kontakt sa detetom ili da ono ulazi u svet zavisnosti, potražite pomoć stručnjaka — psihologa ili lekara. Priznati da vam treba pomoć nije sramota, to je dokaz odgovornosti i bezgranične ljubavi prema detetu. Vratite se jednostavnim stvarima, zagrlite i recite svom detetu da volite bez obzira na sve, jer ljubav i razumevanje uvek pronađu put i do najzatvorenijeg dečijeg srca.
Pčinjski 017-Portal: Kada pogledate budućnost svoje dece u ovom složenom svetu, šta je ono najvažnije što želite da iz porodičnog doma ponesu u život kao svoju najjaču amajliju?
Ivana Aleksić: Želim da ponesu poštenje, unutrašnji mir i hrabrost da ostanu svoji. Želim da iz porodičnog doma ponesu saznanje da materijalne stvari i status ne čine čoveka, već dobrota, empatija i čista savest. Želim da znaju da će naša kuća uvek biti njihovo sigurno utočište, bez obzira na to koliko veliku grešku naprave i kakve ih oluje u životu snađu. Kada dete nosi u sebi osećaj da je duboko voljeno i da ima čvrste korene, ono će izrasti u stabilnu, slobodnu i nesalomivu osobu sposobnu da se odupre svim životnim izazovima.
Ovaj dirljiv, iskren i duboko opominjući razgovor sa Ivanom Aleksić jasno nam pokazuje da se bitka za decu ne bori na velikim pozornicama, već u tišini toplog doma, za porodičnim stolom i u svakodnevnim, iskrenim razgovorima. Zavisnost i poroci bujaju u prostorijama usamljenosti i neshvaćenosti, a tope se pred snagom očinske i majčinske ljubavi, prisutnosti i pravovremenih granica.
Pčinjski 017-Portal kroz serijal „ŽIVOT BEZ OKOVA” nastavlja da osvetljava sve uglove borbe za mlađe generacije. Spajajući reč stručnjaka, prosvetnih radnika i roditelja, gradimo neraskidivu mrežu podrške. Najveći džekpot koji možemo osvojiti nije lak novac niti ekran pun ,,lajkova“, već zdravo, srećno i slobodno dete koje izraste u dobrog čoveka.
Razgovor vodio:
Nenad Tasić, odgovorni urednik Pčinjskog 017-Portala
Projekat podržao Grad Vranje. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.