Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju Mitrovdanske (jesenje) zadušnice, dan posvećen molitvama za preminule srodnike i pretke. Ovaj praznik uvek pada u subotu uoči velikog praznika Svetog velikomučenika Dimitrija – Mitrovdana.
Mitrovdanske zadušnice su poslednje u nizu redovnih četvorogodišnjih zadušnica (uz zimske, letnje i Miholjske), te predstavljaju prilika da se vernici sa posebnim pijetetom sete onih koji su napustili ovaj svet.
Šta se nosi na groblje i koji su običaji?
Prema pravoslavnoj tradiciji i crkvenim kanonima, na Zadušnice se izlazi na groblja, uređuju se večne kuće naših najmilijih, pale sveće i drže pomeni. Običaji nalažu da se ponese:
- Kuvano žito (koljivo): Simbolizuje Hristovo vaskrsenje i žito koje donosi novi rod.
- Crno vino: Sveštenik njime preliva žito i grobno mesto, što simbolizuje Božje milosrđe i prolivenu krv Hristovu.
- Sveće: Pale se za pokoj duša i predstavljaju svetlost Hristovu.
- Milostinja: Duboko ukorenjen običaj je da se na groblju udeli hrana ili novac siromašnima i onima kojima je pomoć potrebna, uz molitvu: „Bog da prosti dušu pokojnika“.
Šta kažu crkva i narodno verovanje?
Crkva naglašava da su Zadušnice prvenstveno duhovni dan, dan molitve, a ne povod za masovna preterivanja sa hranom i pićem na grobljima.
„Zadušnice nisu dan za gozbu, već dan kada se srcem i mislima povezujemo sa našim precima kroz iskrenu molitvu, činjenje dobrih dela i milostinju u njihovo ime.“
Šta nikako ne treba raditi na Zadušnice?
- Izbegavati svađe i teške reči: Smatra se velikim grehom da se na ovaj dan ulazi u rasprave, svađa ili psuje na groblju.
- Ne okretati leđa onima koji traže pomoć: Davanje milostinje prosjacima na ovaj dan je obaveza hrišćanske solidarnosti.
- Ne ostavljati previše hrane: Običaj da se hrana ostavlja na spomenicima je paganski zaostatak; hranu je daleko bolje podeliti siromašnima ili je poneti kući uz molitvu.
Ukoliko niste u mogućnosti da posetite groblje svojih predaka zbog udaljenosti ili zdravstvenih razloga, pomen možete dati i u najbližem hramu prisustvovanjem liturgiji i paljenjem sveće za pokoj njihovih duša.