Sećamo se trenutka kada je 1945. godine okončan jedan od najmračnijih simbola stradanja na prostoru bivše Jugoslavije – logor Jasenovac. Obeležavanje Dana oslobođenja Jasenovca nije samo podsećanje na kraj jednog sistema zločina, već i opomena da se zaborav nikada ne sme dogoditi.
U Jasenovcu su tokom Drugog svetskog rata stradali više od pola miliona – Srba, Jevreja, Roma, kao i antifašista različitih nacionalnosti. Njihova patnja i žrtva obavezuju nas da svake godine iznova govorimo o vrednostima mira, slobode i ljudskog dostojanstva.
Danas, komemoracije u Jasenovcu okupljaju potomke žrtava, predstavnike institucija, istoričare i građane koji žele da odaju počast nevino stradalima. Polaganjem venaca, minutom ćutanja i prigodnim govorima, obeležava se sećanje na one koji su izgubili život, ali i na hrabrost onih koji su se borili protiv fašizma.
Obeležavanje Dana oslobođenja Jasenovca ima i širu poruku – da se zločini nikada ne ponove, da se neguje kultura sećanja i da se mlade generacije uče vrednostima tolerancije i solidarnosti. Samo tako se može graditi društvo koje poštuje prošlost i čuva budućnost od mržnje i nasilja.
Sećanje na Jasenovac nije samo nacionalna tema – ono je univerzalna poruka o ljudskom dostojanstvu i vrednostima koje prevazilaze granice. Obeležavanje Dana oslobođenja podseća nas da je mir krhka vrednost koju treba stalno čuvati, a da je zaborav najveći neprijatelj pravde.
Dan oslobođenja Jasenovca nije samo datum u kalendaru. To je dan kada se podsećamo da je ljudska patnja bila ogromna, ali i da je hrabrost onih koji su se borili protiv fašizma ostavila trajno nasleđe. Obeležavanje ovog dana jeste čin poštovanja prema žrtvama, ali i odgovornost da se iz prošlosti izvuku pouke koje će oblikovati pravedniju i humaniju budućnost.