Praznik Sveslavnog Vaskrsenja Hristovog u sabornom hramu Svete Trojice u Vranju svečano je obeležen svetom službom Božjom. Imali smo priliku da osetimo takvu snagu zajedništva kao na ovogodišnjoj liturgiji u Sabornom hramu Svete Trojice. Bio je to trenutak kada je Saborni hram i njegova prostrana porta postali su pretesni da prime veliki broj vernog naroda koja se slila u samu dušu grada kako bi u molitvi i neopisivoj radosti dočekala praznik nad praznicima.
Svetu arhijerejsku liturgiju služio je Njegovo Visokopreosveštenstvo Arhiepiskop i Mitropolit vranjski gospodin Pahomije sa sveštenstvom, čije su reči blagosti odjekivale pod svodovima svetinje uz sasluženje sveštenstva vranjskog hrama. Poseban duhovni pečat ovom sabranju dalo je čitanje Vaskršnje poslanice Srpske pravoslavne crkve, koja je kao pastirski poziv podsetila svakog pojedinca na neprolazne vrednosti ljubavi, trpljenja i nade koje crpimo iz praznog Hristovog groba. Nakon poslanice, Mitropolit Pahomije se dirljivim i duboko poučnim rečima obratio prisutnima, tumačeći neizmerni značaj Svetog Vaskrsenja kao temelja naše civilizacije, kulture i ličnog spasenja svakog čoveka koji hodi stazom pravoslavlja.
Veliki broj vernika, od onih najstarijih koji pamte teška vremena do najmlađih koji tek upoznaju svetlost vere, pristupio Svetoj čaši i sjedinio se sa Gospodom kroz Sveto pričešće. To sjedinjenje bilo je vrhunac duhovnog isceljenja koji je trajao tokom celog posta, a radost na licima ljudi svedočila je o tome da vaskršnja pobeda nije samo biblijsko sećanje, već živa stvarnost koja nas i danas krepi.
Duhovna radost se potom iz hrama prelila u portu, gde je pod otvorenim nebom realizovan bogat kulturno-umetnički program, dajući prazniku onu autentičnu, narodnu notu koju Vranje ljubomorno čuva.
Posebnu dirljivost i lepotu ovom vaskršnjem sabranju dala je naša mladost, učenici osnovnih i srednjih škola, koji su svojim nastupima, pesmom i igrom pokazali da se nit tradicije ne prekida, već se snažno nastavlja u novim generacijama. Njihovo učešće u programu nije bilo samo estetski doživljaj, već dokaz da su obrazovanje i duhovnost u Vranju dve grane istog stabla. Gledajući te mlade ljude kako s ponosom svedoče o svojoj veri i kulturi, čovek ne može a da ne oseti mir i sigurnost u budućnost koja dolazi. Bio je to dan u kojem je pesma uznosila duše, a vaskršnja jaja u dečjim rukama bila su simboli novog života i neugasive nade.
Pčinjski 017-portal, kao hroničar našeg trajanja, prenosi ove slike radosti svim čitaocima u zemlji i rasejanju, podsećajući nas da je vera naše najvrednije blago. Vaskrs u Vranju još jednom je potvrdio da smo narod koji zna da poštuje svoje svetinje i da u molitvenom zajedništvu pronalazi snagu za sve životne nedaće. Dok su se vernici razilazili svojim domovima noseći miris tamjana u kosi, gradom je odjekivao neprolazni pozdrav koji je sažetak čitave naše istorije i smisla postojanja: Hristos vaskrse – Vaistinu vaskrse!
Piše: Jovan Popović