U poslednje vreme, vršnjačko nasilje postaje sve prisutnija tema u medijima, a jedan od najupečatljivijih primera dogodio se u jednoj osnovnoj školi. U ovoj školi, učenik M.J., koji je poznat po svojoj ljubavi prema umetnosti, postao je meta vršnjačkog nasilja zbog svog drugačijeg stila oblačenja i interesovanja. Grupa učenika počela je da ga proziva, a situacija je eskalirala do trenutka kada su ga fizički napali tokom odmora.
U ovom slučaju, škola je u obavezi da reaguje brzo i efikasno. Prvi korak koji treba preduzeti bio je hitno obaveštavanje direktora i školskog psihologa ili pedagoga o incidentu. U ovakvim situacijama, važno je da se svi učesnici odmah obaveste kako bi se osiguralo da se nasilje ne ponovi.
Nakon prijave, škola treba da organizuje sastanak sa svim učesnicima, uključujući M.J., napadače i svedoke. Ovaj sastanak treba omogućiti da se čuju različite perspektive i da se razjasne okolnosti incidenta. Saslušanje se mora odvijati u sigurnom okruženju, uz prisustvo roditelja i stručnog osoblja, kako bi se obezbedila podrška svim učesnicima.
U međuvremenu, škola treba da sprovede pojačani vaspitni rad sa M.J., kako bi mu pomogla da se oporavi od traume i da razvije veštine suočavanja sa stresom. Ovo može uključivati individualne ili grupne terapije, kao i radionice o samopouzdanju i asertivnosti.
Osim toga, važno je da škola razvije plan prevencije nasilja, koji bi uključivao edukaciju svih učenika o vršnjačkom nasilju, njegovim posledicama i načinima kako da ga spreče. Organizovanje radionica i predavanja o toleranciji i različitostima može značajno doprineti stvaranju sigurnijeg okruženja.
Na kraju, škola treba da redovno prati situaciju i obaveštava roditelje o napretku. U ovom slučaju, komunikacija sa roditeljima učenika M.J. bila bi ključna, kako bi se osiguralo da su svesni svih koraka koje škola preduzima i kako bi im pružila podršku u procesu oporavka njihovog deteta.
Ovaj primer pokazuje koliko je važno da škole reaguju na vršnjačko nasilje sa ozbiljnošću i posvećenošću, kako bi se zaštitila deca i stvorilo okruženje u kojem se svako oseća sigurno i poštovano. Samo zajedničkim snagama možemo se boriti protiv nasilja i stvoriti bolje uslove za odrastanje dece.
Procedura postupanja u školi u slučaju nasilja podrazumeva hitnu reakciju, procenu nivoa nasilja od strane Tima za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, obaveštavanje nadležnih institucija (policija, centar za socijalni rad), Primena Posebnog protokola za zaštitu dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja sprovodi se kroz konkretne akcione planove i programe u ustanovama, koje moraju da formiraju i tim za zaštitu. Ustanove, poput škola i vrtića, samostalno razvijaju svoje programe zaštite koji se baziraju na opštim i posebnim protokolima i u skladu su sa godišnjim planom rada. Ključni elementi primene uključuju identifikaciju i prevenciju nasilja, postojanje jasnih procedura za reagovanje u slučajevima nasilja, kao i stalnu edukaciju zaposlenih i primenu vaspitnih mera. Sve aktivnosti treba da budu u skladu sa Posebnim protokolom za zaštitu dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.
U okviru svojih ključnih uloga i aktivnosti, škole se fokusiraju se na nekoliko važnih aspekata koji doprinose bezbednosti i dobrobiti učenika.
Prevencija je jedan od osnovnih prioriteta, gde se planiraju, organizuju i realizuju različite preventivne aktivnosti. Cilj je podizanje svesti zaposlenih o prepoznavanju i prevenciji problema, uz naglasak na vrednosti poput humanosti, solidarnosti i tolerancije.
U oblasti intervencije i podrške, radi se na koordinaciji i saradnji sa relevantnim institucijama, uključujući policiju, centar za socijalni rad i tužilaštvo. Izrađuju se operativni planovi zaštite za decu i učenike, kao i pruža psihosocijalna podrška i prate njihove potrebe.
Saradnja sa zaposlenima, roditeljima i učenicima je od suštinskog značaja, kao i aktivno uključivanje lokalne zajednice u aktivnosti škole.
Informisanje je takođe ključna komponenta. Prikupljanje, proveravanje, selektuovanje i distribucija informacija, a mogu se pripremiti i saopštenja i informativni materijali koji su namenjeni roditeljima. Na taj način, nastoji se obezbeđivanje transparentnost i podrška svim učesnicima u procesu obrazovanja i zaštite dece.
U slučaju sumnje da je nasilje počinio roditelj ili treće lice, prijava se podnosi nadležnim organima (policija, tužilaštvo, centar za socijalni rad), a tim i dalje pruža podršku detetu kroz izradu plana zaštite i saradnju sa institucijama.
Tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja ne sprovodi vaspitno-disciplinske postupke, koji su u nadležnosti direktora ustanove. U slučajevima sumnje na nasilje koje je počinila zaposlena osoba, tim za zaštitu ne sprovodi disciplinski postupak, već se fokusira na izradu plana zaštite za dete. Svi zaposleni u školi su obavezni da hitno reaguju na svaki slučaj nasilja, prekinu nasilje i pruže pomoć žrtvi, uključujući, ako je potrebno, angažovanje medicinske pomoći.
Tim za zaštitu vrši detaljnu procenu nivoa nasilja, uzimajući u obzir intenzitet, učestalost, trajanje, posledice, broj učesnika i uzrast dece. Ova procena takođe može uključivati utvrđivanje potrebe za uključivanjem drugih institucija.
Škola je obavezna da obavesti policiju i centar za socijalni rad, u zavisnosti od situacije i procene tima za zaštitu. Ukoliko nasilje ima elemente krivičnog dela, policija mora biti obaveštena.
U slučaju da procena to zahteva, pokreće se vaspitno-disciplinski postupak protiv učenika koji je počinio nasilje. O postupku se obaveštavaju roditelji, a ako roditelj ne prisustvuje, školski pedagog ili psiholog zastupa učenika, uz obaveštavanje centra za socijalni rad. Postupak se završava donošenjem rešenja u roku od 30 dana, uz primenu pojačanog vaspitnog rada sa učenikom.
Cilj vaspitnih mera je delovanje na učenike i podsticanje promene ponašanja kroz razgovore, radionice i medijaciju. Škola treba da stvara klimu nulte tolerancije na nasilje, razvija dobre odnose u kolektivu i neguje kulturu odgovornosti i empatije među učenicima.
Škola primenjuje interni „Pravilnik o protolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje“, koji je donelo Ministarstvo prosvete Vlade Republike Srbije. Tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja predstavlja radnu grupu u obrazovnim ustanovama koja se bavi prevencijom i reagovanjem na ove probleme. Njegove aktivnosti uključuju planiranje preventivnih programa, podizanje svesti o prepoznavanju nasilja, saradnju sa drugim institucijama, kao i pružanje psihosocijalne podrške deci. Tim ne sprovodi disciplinske postupke, ali učestvuje u izradi planova zaštite i prati njihovu realizaciju.
Primena Posebnog protokola za zaštitu dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja sprovodi se kroz konkretne akcione planove i programe u ustanovama. Ustanove, poput škola i vrtića, samostalno razvijaju svoje programe zaštite koji se baziraju na opštim i posebnim protokolima i u skladu su sa godišnjim planom rada. Ključni elementi primene uključuju identifikaciju i prevenciju nasilja, postojanje jasnih procedura za reagovanje u slučajevima nasilja, kao i stalnu edukaciju zaposlenih.
U okviru škole, sprovođenje vaspitno-disciplinskog postupka u slučajevima nasilja predstavlja važan korak ka očuvanju bezbednosti i dobrobiti svih učenika. Ovaj postupak obuhvata nekoliko ključnih faza, počevši od pokretanja postupka od strane direktora, koji donosi pismeni zaključak. Učenik i njegovi roditelji moraju biti obavešteni o postupku, pri čemu škola ima obavezu da obavesti roditelja ili zakonskog zastupnika u roku od dva dana od saznanja o incidentu.
U situacijama kada se roditelj ne odazove na poziv, škola postavlja školskog psihologa ili pedagoga da zastupa interese učenika, uz obaveštavanje Centra za socijalni rad. Tokom postupka, svi učesnici i svedoci daju pismene izjave, a saslušanje se odvija u prisustvu roditelja učenika. U slučaju maloletnih svedoka, prisustvo roditelja je obavezno.
Škola sprovodi pojačani vaspitni rad sa učenikom tokom postupka kako bi se utvrdile sve relevantne činjenice i postigla pozitivna promena u ponašanju. Celi proces treba da se okonča u roku od 30 dana od dana pokretanja, a rešenje donosi škola, uz navođenje utvrđenih činjenica i izricanje odgovarajućih vaspitno-disciplinskih mera.
Ključni principi ovog postupka uključuju zaštitu deteta, koja je uvek prioritet, kao i obezbeđivanje sigurnog okruženja bez nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. Učestvovanje roditelja u postupku je obavezno, a škola je dužna da ih obavesti o svim relevantnim detaljima.
U slučajevima kada je maloletnik učinilac krivičnog dela, primenjuju se vaspitne mere koje odobrava sudija za maloletnike i javni tužilac. Ove mere mogu uključivati redovno pohađanje škole, rad u humanitarnim organizacijama ili uključivanje u odgovarajući tretman. Trajanje naloga može biti do šest meseci, a sve odluke se donose u saradnji sa roditeljima i organima starateljstva, uz poseban fokus na interes maloletnika.
Škola je obavezna da prepozna nasilje, pokrene odgovarajući postupak i, ukoliko je potrebno, obavesti nadležne organe. Svi ovi koraci doprinose stvaranju sigurnijeg i podržavajućeg okruženja za učenike, čime se neguje kultura odgovornosti i empatije unutar obrazovnog sistema.
U skladu sa pravilnicima o vaspitanju i disciplini u školama, učenici koji počine nasilje mogu se suočiti sa različitim vaspitno-disciplinarnim merama. Ove mere imaju za cilj ne samo da sankcionišu neprimereno ponašanje, već i da pruže podršku učeniku u razvoju pozitivnih socijalnih veština i prevenciji budućih incidenata.
Prva i osnovna mera može biti opomena, koja se izriče u slučaju lakših prekršaja. U slučaju ozbiljnijih incidenata, škola može doneti odluku o privremenom isključenju učenika, što podrazumeva njegovu privremenu suspenziju iz nastave. Ova mera se često koristi kada je potrebno zaštititi druge učenike i obezbediti mirno okruženje za učenje.
Pored ovih mera, škole mogu organizovati i obavezne razgovore sa psihologom ili pedagogom, kako bi se učeniku pružila dodatna podrška i razjasnili uzroci njegovog ponašanja. Takođe, može se preporučiti i uključivanje u različite programe prevencije nasilja, koji imaju za cilj da pomognu učenicima da razviju empatiju i veštine rešavanja konflikata.
Važno je napomenuti da svaka situacija zahteva individualni pristup, a mere se donose u skladu sa težinom prekršaja i okolnostima koje su dovele do nasilja. Škole se trude da obezbede sigurno i podržavajuće okruženje za sve učenike, a vaspitno-disciplinarne mere su samo jedan deo tog procesa.
Ministarstvo prosvete je izmenilo Pravilnik o postupanju u slučajevima nasilja u školama s ciljem poboljšanja zaštite učenika i zaposlenih. Prema novim pravilima, svaka škola mora imati krizni tim koji će se baviti kriznim situacijama. Ove izmene su deo šireg napora da se ojača vaspitna uloga obrazovnog sistema u prevenciji nasilja i odgovoru na njega, a donete su u skladu sa izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Jedna od ključnih izmena je uvođenje jasnih procedura za zaposlene u kriznim situacijama. Prethodno su se oslanjali na priručnik koji je pružao smernice, ali su tragični događaji iz maja pokazali potrebu za preciznijim i formalnijim pristupom. Cilj je osnažiti zaposlene da pravovremeno reaguju i tako smanje negativne posledice po fizičko i mentalno zdravlje učenika i zaposlenih.
Pravilnik sada propisuje da škole moraju imati Tim za krizne događaje, koji je deo Tima za zaštitu od nasilja, kao i obavezni program postupanja u kriznim situacijama. Definisane su i vrste kriznih situacija koje mogu uticati na školsku zajednicu, kao i koraci koje treba preduzeti tokom i nakon takvih događaja.
Uloga članova Tima za krizne situacije je jasno definisana, a saradnja sa institucijama poput policije i hitne pomoći je obavezna. U narednom periodu planirane su obuke za zaposlene na ovu temu.
Pored toga, pojačana je uloga Tima za zaštitu od nasilja, koji može proceniti potrebu za udaljavanjem učenika iz škole tokom vaspitno-disciplinskog postupka, što može trajati od pet radnih dana do završetka postupka. Ova procena uzima u obzir različite faktore, uključujući bezbednost i razvojne karakteristike deteta.
Takođe, jasno su precizirane procedure za slučajeve kada učenici vrše nasilje prema zaposlenima, što podrazumeva primenu najstrožih mera u skladu sa pravilima o vršnjačkom nasilju.
Platforma „Čuvam te“ predstavlja inovativno rešenje za prijavu nasilja, omogućavajući korisnicima da na jednostavan i efikasan način prijave sve oblike nasilja koji uključuju maloletne osobe. Korišćenjem online formulara, koji se sastoji od deset koraka, prijavitelji mogu uneti ključne informacije kao što su identitet prijavitelja, vreme i mesto nasilja, identitet žrtava i počinilaca, kao i detaljan opis događaja. Takođe, postoji mogućnost dodavanja fotografija ili snimaka kao dokaza.
Za one koji žele brzu i neposrednu pomoć, aplikacija „Čuvam te“ dostupna je za preuzimanje na Google Play i Apple prodavnicama. Ova aplikacija omogućava deci da u slučaju opasnosti jednim klikom pošalju obaveštenje roditeljima, uključujući i svoju trenutnu lokaciju, čime se dodatno povećava sigurnost.
Korišćenje online platforme je jednostavno. Prvo, korisnici treba da posete stranicu za prijavu nasilja. Nakon toga, popunjavaju formular koji zahteva podatke o sebi, detalje o nasilju, kao i opis događaja. U slučaju da postoje dokazi, korisnici mogu priložiti fotografije ili snimke. Na kraju, prijava se pregledava i korisnik dobija kod za praćenje statusa prijave.
Mobilna aplikacija funkcioniše na sličan način. Korisnici je preuzimaju, unose brojeve telefona roditelja ili drugih osoba kojima žele poslati obaveštenje u slučaju opasnosti. Kada se dete nađe u situaciji koja zahteva hitnu pomoć, može jednim klikom poslati obaveštenje, čime se omogućava brza reakcija.
Važno je napomenuti da je platforma „Čuvam te“ namenjena prijavi svih oblika nasilja, bez obzira na to da li su maloletne osobe žrtve ili počinioci. U slučajevima porodičnog nasilja, korisnici su uvek pozvani da odmah pozovu besplatan broj 192. Kada se nasilje prijavi, platforma automatski šalje podatke nadležnim organima, uključujući obrazovne ustanove, centre za socijalni rad, tužilaštvo i policiju. Za praćenje statusa prijave, korisnici treba da sačuvaju broj prijave i PIN koji dobiju prilikom podnošenja prijave. Ova platforma predstavlja značajan korak ka stvaranju sigurnijeg okruženja za decu i mlade, pružajući im alat za zaštitu i podršku u teškim situacijama.
Projekat podržao Grad Vranje. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.