Paljenje strnjike, smeća i biljnih ostataka na otvorenom ne samo da je opasna i pogrešna praksa, već i postupak koji ostavlja nesagledive posledice po zemljište, imovinu, životnu sredinu i zdravlje ljudi, upozoravaju iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Jedan plamen dovoljan je da uništi sve ono što se godinama u zemljištu gradilo – plodno tlo, humus, korisne mikroorganizme i život u njemu. Ono što se na prvi pogled čini kao brz način „čišćenja“ njive, u stvarnosti je dugoročna šteta koja utiče na pad prinosa, eroziju i gubitak vrednosti obradive površine.
Paljenje žetvenih ostataka na otvorenom posebno je neprihvatljivo u ovom trenutku, imajući u vidu katastrofalne posledice velikih požara koji su u prethodnom periodu zahvatili različite krajeve Srbije. Povodom upozorenja koje je izdao Sektor za vanredne situacije MUP-a Srbije o novom dugotrajnom i jakom toplotnom talasu i visokim temperaturama, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede naglašava da se rizik od izbijanja i širenja požara značajano povećava, zbog čega apelujemo na sve poljoprivredne proizvođače da se uzdrže od paljenja strnjike, navedeno je u saopštenju ministarstva.
Ministarstvo podseća i na to da Zakon o zaštiti od požara i Zakon o poljoprivrednom zemljištu izričito zabranjuju ovakvo ponašanje. Zakon o zaštiti od požara predviđa novčane kazne od 300.000 dinara do 1.000.000 dinara za pravno, odnosno novčane kazne od 10.000 dinara za fizičko lice ako spaljuje ostatke strnih useva, biljnih ostataka i smeća na otvorenom prostoru. Zakon o poljoprivrednom zemljištu takođe predviđa novčane kazne, i to od 100.000 do 1.000.000 dinara za privredno društvo, preduzeće ili drugo pravno lice, odnosno novčane kazne od 5.000 do 50.000 dinara za odgovorno lice u privrednom društvu, preduzeću ili drugom pravnom licu, odnosno za fizičko lice ukoliko spaljuje organske ostatke posle žetve ili pričini poljsku štetu.
Upozoravamo poljoprivrednike i na činjenicu da, usled spaljivanja organskih ostataka posle žetve useva, poljoprivredno gazdinstvo može biti kažnjeno ne samo novčano, već i gubitkom aktivnog statusa, i to u trajanju od tri godine, čime se gubi i pravo na subvencije. Uništavanjem strnjike vatrom uništava se i sopstvena ekonomska budućnost, dodaje se u saopštenju.
Umesto vatre, postoje pametna rešenja – zaoravanje i kompostiranje. To su metode koje vraćaju život zemljištu, unapređuju proizvodnju i ne ugrožavaju nikoga. Vreme je da prekinemo sa štetnom praksom, od koje pritom nema nikakve koristi. Vreme je za odgovornost, znanje i poštovanje prirode.
Ne pali strnjiku. Ne zbog kazne, već zbog svog zemljišta, svoje dece i svog života!