Kako se živa u termometru neumoljivo bliži trideset i petom podeljku, netaknuta priroda doline reke Pčinje postala je glavna destinacija za sve stanovnike okruga koji traže spas od gradske vreve. Predeli oko manastira Sveti Prohor Pčinjski tokom vikenda beleže rekordan broj posetilaca, koji uživaju u čistoj vodi i gustoj hladovini.
Ovaj zaštićeni ekološki biser Srbije privlači ne samo domaće goste već i brojne tranzitne turiste koji na putu ka moru žele da osete autentični duh i mir juga. Lokalne ekološke organizacije podsećaju sve izletnike na važnost očuvanja ovog osetljivog ekosistema, kako bi Pčinja i dalje ostala najčistije i najlepše utočište tokom dugih, vrelih letnjih meseci koji nas očekuju.
Pored prirodnih lepota, ovaj kraj nudi i neprocenjivo kulturno-istorijsko bogatstvo koje privlači poklonike tradicije i duhovnosti iz svih krajeva Balkana. Sam manastirski kompleks, svedok vekovnog opstajanja i duhovno središte čitavog pčinjskog kraja, pruža posetiocima jedinstvenu priliku da u tišini monaškog mira pronađu preko potrebni unutrašnji sklad i predah od užurbanog savremenog života. Šetnja uređenim stazama oko svetinje, uz šum planinske reke i miris vekovnih šuma, deluje isceljujuće na svakoga ko odluči da makar na jedan dan zameni gradski asfalt ovim komadićem raja na samom jugu Srbije.
Turističke organizacije prepoznaju ogroman potencijal ovog zaštićenog područja, pa se poslednjih godina ulažu značajni napori u razvoj održivog i etno-turizma koji ne narušava ekološku ravnotežu. Sve veći broj seoskih domaćinstava otvara kapije svojih imanja za goste, nudeći im autentično gostoprimstvo, domaći hleb iz furune, čuvenu pčinjsku pitu i druge kulinarske specijalitete koji se pripremaju po vekovima starim recepturama. Na taj način, dolina Pčinje ne predstavlja samo sezonsko utočište od letnjih žega, već postaje prepoznatljiv brend i ekonomska uzdanica koja oživljava pčinjska sela i ponosno čuva tradiciju južne Srbije.