Računarstvo i informatika u gimnazijama i stručnim školama

Promene koje razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija sa sobom donosi, kao imogućnost korišćenja raznih izvora znanja, koji više nisu ograničeni samo na knjigu, povlače za sobom jednu novu atmosferu u svim sferama savremenog života. Integrisanje informaciono-komunikacionih tehnologija u cilju efikasnijega obrazovanja neminovan je proces uslovljen društvenim i tehnološkim promenama. Zbog toga se kroz nastavni predmet Računarstvo i informatika od učenika očekuje da nadograde informatičku pismenost i povećaju afinitet za korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija. Naime, stepen razvoja informaciono-komunikacionih tehnologija je osnovni pokazatelj razvijenosti društva u celini i prihvaćen je kao jedan od osnovnih indikatora razvoja društva baziranog na znanju. Kroz ovaj predmet informatičku pismenost u gimnazijama i srednjimj stručnim školama Pčinjskog okruga treba podići na veći nivo, jer ona u današnjem vremenu predstavlja deo opšte pismenosti i kulture pojedinca. Jedino tako možemo biti sigurni da smo se prilagodili savremenim obrazovnim tedencijama, a učenicima omogućili da steknu digitalne kompetencije, potrebne za život i rad.

Nastavni predmet Računarstvo i informatika se za obrazovne programe u ginazijama sa četvorogodišnjim trajanjem izučava u sva četiri razreda, u srednjim stručnim školama izučava u prvom razredu kod svih smerova, u zavisnosti od smera i obrazovnog profila i sve četiri godine. Za realizaciju programa predviđena su po dva ili više časova nedeljno, odnosno najmanje 72 časa tokom nastavne godine. Predviđeno je 60 časova za realizaciju obaveznih ishoda programa i 12 časova za realizaciju ishoda koji se planiraju u školi (otvoreni deo programa). Sve aktivnosti i primeri su prilagođeni specifičnostima odgovarajućeg obrazovnog profila.

S obzirom na to da su sadržaj predmeta i njegovi saznajni i procesni ciljevi osmišljeni tako da se od svakog učenika na kraju školske godine očekuje dostizanje određenog nivoa digitalnih kompetencija, predlaže se da vežbe kao vid nastave budu eksplicitno zastupljene sa najmanje 75% vremena na godišnjem nivou kada je u pitanju obavezan deo programa.

Uzimajući u obzir niz specifičnosti ovoga u odnosu na ostale nastavne predmete, neophodno je da se u svakom razredu odjeljenja dele u dve grupe do 15 učenika, s tim da svakoj grupi pripada planirani fond časova.

Odnos vremena teorijske nastave i vremena predviđenog za vežbe i ostale vidove učenja, nastavnik određuje shodno sopstvenoj proceni i izboru didaktičko-metodičke koncepcije ostvarivanja ishoda. Ishodi učenja nisu fiksirani nivou jednog časa, već nastavnik može nekoj temi posvetiti npr. 16 minuta predavanja i 24 minuta uvežbavanja.

CILJEVI PREDMETA

a) Saznajni ciljevi predmeta

Učenjem ovog predmeta učenici treba da:

razviju informatičku pismenost i afinitet za odgovorno, efikasno i samostalno korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija u učenju i radu;
razumEju koncepte i elemente savremenih aplikacija i načine upotrebe računara;
razviju sposobnost izbora i primene najprikladnije digitalne tehnologije u skladu sa problemom koji rešavaju;
odgovorno i efikasno komuniciraju u digitalnom okruženju;
shvate pravna i etička načela upotrebe IKT i razgovaraju o posledicama njihovih narušavanja;
razumeju značaj pravilnog korišćenja računara i usvoje osnovna pravila za bezbedan rad na računaru.

b) Procesni ciljevi predmeta

Učenjem ovog predmeta učenici treba da:

proširuju svoje mogućnosti za upotrebu informaciono-komunikacionih tehnologija u svakodnevnom životu, učenju i radu;
razvijaju sposobnost da kritički odaberu izvore informacija i prikažu ih na razumljiv i praktično oblikovan način;
razvijaju individualnost, kreativnost i inovativnost kroz upotrebu programa za obradu teksta, programa za tabelarne proračune, izradu prezentacija i kreiranje web-stranica;
razvijaju sposobnost za timski rad;
razvijaju sposobnost donošenja odluka o vlastitom profesionalnom razvoju.

Pojmovi u okviru obrazovno-vaspitnih ishoda predloženi su kao pomoć nastavnicima za objašnjenje ishoda učenja.

POVEZANOST SA DRUGIM PREDMETIMA I MEĐUPREDMETNIM TEMAMA

Predmet Računarstvo i informatika povezan je sa svim predmetima tako što nastavnici mogu da koriste primjere iz ostalih predmeta za ostvarivanje ishoda učenja, a učenici mogu da koriste stečena znanja i veštine iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija za sve ostale predmete.

Međupredmetne oblasti obavezne su u svim nastavnim predmetima i svi nastavnici su u obavezi ostvarivati ih. Međupredmetne teme jesu sadržaji koji omogućavaju da se u opšteobrazovni kurikulum uključe određeni ciljevi i sadržaji obrazovanja koji nijesu deo formalnih disciplina ili pojedinih predmeta, ili koji su po strukturi interdiciplinarni. Ovi sadržaji doprinose integrativnome pristupu opštega obrazovanja i u većoj meri povezuju sadržaje pojedinih predmeta.

Kroz predmet Računarstvo i informatika može se direktno i indirektno doprineti ostvarivanju međupredmetnih tema: održivi gradovi i naselja, zdravstveno obrazovanje i vaspitanje, obrazovanje za i o ljudskim pravima i preduzetničko učenje.

DIDAKTIČKE PREPORUKE ZA REALIZACIJU PREDMETA

Za uspešnu realizaciju programa iz Računarstva i informatike škole su obezbedile računarsku učionicu, opremljenu sa računarima (jedan učenik radi za jednim računarom), projektorom, projekcionim platnom, štampačem, internet konekcijom i odgovarajućim softverom. Učenike se dele u grupe i realizuju vežbe individualno ili u parovima, ali tako da svaki učenik samostalno uradi vežbu i dobije traženi rezultat.

Broj časova za realizaciju obrazovno-vaspitnih ishoda je dat samo okvirno. Nastavniku je ostavljeno da, u skladu s raspoloživim resursima, kvalitetom i napredovanjem učenika, sam odredi broj časova pojedinom obrazovno-vaspitnom ishodu.

Za uspešnu realizaciju programa, pored određenih materijalnih uslova i stručne osposobljenosti nastavnika, potrebno je kvalitetno organizovati čas, uvesti raznovrsne sadržaje i oblike rada s učenicima. Posebnu pažnju treba posvetiti organizaciji vežbi, vodeći računa o individualnim iskustvima, znanjima i interesovanjima učenika.

Imajući u vidu da sve veći broj učenika pośeduje kućni računar, za očekivati je da će se u praktično svakome odeljenju pojaviti učenici sa značajnim prethodnim iskustvom u radu s računarima. Nastavnik tome posvećuuje posebnu pažnju i ulaže dodatni trud da amortizuje ove razlike, tako da se, s jedne strane, učenici bez prethodnoga iskustva ne ośećaju inferiorno i zapostavljeno, a da u isto vreme naprednim učenicima časovi ne budu monotoni. Preporučije se da se na početku realizacije obrazovno-vaspitnog ishoda utvrde prethodna znanja učenika i to iskoristiti za proširenje postojećih znanja i veština.

Motivacija učenika je na znatno većem nivou ukoliko vežbe budu prožete primerima iz prakse i svakodnevnog života. Zadaci i problemi treba da budu raznovrsni, i da se oslanjaju na druge predmete. Osim određenih i jasno formulisanih zadataka, učenicima treba opisivati neke realne probleme i podsticati ih da iz takvih opisa sami formulišu i rešavaju zadatke.

U toku rada učenicima se ukazuje na greške i na mogućnosti za poboljšanje i uopštavanje rešenja. Nastavnik je strpljiv i spreman da više puta ponovi određene sadržaje.

U realizaciji programa iz Računarstva i informatike preporučuje se metoda aktivnih i interaktivnih metoda nastave i učenja:

samostalni rad učenika na računaru;
interpretacija istraživanja na Internetu u vidu prezentacije;
rad u parovima;
projektni rad;
online kviz;
studija slučaja.

PRILAGOĐAVANJE PROGRAMA DECI SA POSEBNIM OBRAZOVNIM POTREBAMA I NADARENIM UČENICIMA

a) Prilagođavanje programa deci sa posebnim obrazovnim potrebama

U zavisnosti od smetnji i teškoća u razvoju, kao i od individualnih sklonosti i potreba dece obrazovni programi, pored ostalog mogu:

modifikovati skraćivanjem ili proširivanjem sadržaja predmetnog programa;
prilagođavati mijenjanjem metodike kojom se sadržaji predmetnog programa realizuju.

Koristiti asistivne i informaciono komunikacione tehnologije u nastavi, opremu i pomagala koji omogućavaju realizaciju nastave u skladu sa obrazovnim i razvojnim ciljevima i karakteristikama smetnje u razvoju.

Iskoristiti računar kao sredstvo za prilagodjavanje programa učenicima sa posebnim obrazovnim potrebama i to ne samo za ovaj program nego za školovanje uopšte. Koristiti specijalne ulazno-izlazne uređaje i programe za osobe sa posebnim obrazovnim potrebama.

b. Prilagođavanje programa nadarenim učenicima

Program Računastva i informatika se može obogatiti po širini, ishodima i sadržajima učenja, kao i po dubini, metodama nastave koje treba da podstaknu više misaone procese (analiza, sinteza, evaluacija…) u obradi tih sadržaja, a u skladu sa sposobnostima, sklonostima, interesovanjima i motivacijom nadarenih učenika. Naime, u procesu planiranja nastave, potrebno je pažljivo definisati ishode, sadržaje i metode učenja od strane nastavnika, jer se jedino tako može na pravi način odgovoriti kada je upitanju razvoj nadarenih učenika. Sadržaji kojima se obogaćuje program treba da doprinose i daljem razvoju svih potencijala. Važno je da nastavnici koriste inerdisciplinarni pristup u nastavi, koji je zasnovan na integraciji problema iz različitih oblasti nauke, jer se tako podstiče želja nadarenih učenika za proširivanjem i produbljivanjem znanja, kao i razvijanjem sposobnosti da reaguju na različite pojave;

U cilju podsticanja nadarenih učenika, nastavnik može da koristi viši taksonomski nivo u odnosu na preporučeni. Nadarene učenike ne treba izdavajati iz odeljenja, već im omogućiti individualan ili rad u grupi na zadacima i projektima uz stručno vođenje nastavnika. Postignuća u učenju se mogu unaprediti kada nadareni učenici borave i uče u grupi onih sa sličnim sposobnostima i interesovanjima. Zbog toga je pored planiranja redovne nastave, potrebno sačiniti i plan rada dodatne nastave, čija bi realizacija ujedno bila i odgovor na potrebe i interesovanja nadarenih učenika.

VREDNOVANJE OBRAZOVNO – VASPITNIH ISHODA

Akcenat ovoga predmeta je na praktičnom znanju iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT), te je suština aktivnosti u fazi provere i ocenjivanja znanja na rad s praktičnim vežbama, a ne samo na teorijskim znanjima iz oblasti IKT-a. Brojčanom ocenom (od 1 do 5) vrednuju se praktične aktivnosti, ali i pokazano znanje i razumevanje. Takođe treba vrednovati kreativnost, originalnost rešenja, radno-tehničku spretnost, uvažavajući interesovanja, zalaganja i individualne sposobnosti učenika;
Zbog specifičnosti nastavnog predmeta, predznanja učenika mogu biti veoma različita, u tom cilju nastavnik procenjuje znanje učenika na početku svake školske godine;
Vrednovanje procesa i ishoda učenja učenika vrši se tokom čitave nastavne godine. Učenicima se vrednuje i ocenjuje svaka aktivnost i učešće u realizaciji programa. Ocenjivanje za učenje ili formativno ocjenjivanje ima za cilj davanje kvalitetne povratne informacije učenicima o nivou njihovih postignuća (u kontinuitetu tokom čitave nastavne godine);
Ocenjivanje i vrednovanje se u najvećem delu realizacije programa može izvesti uz učešće učenika koji mogu argumentovano vrednovati estetski aspekt i funkcionalnost urađenoga koje uključuje samovrednovanje i vršnjačko vrednovanje učenika;
Sumativnim ocenjivanjem (posle nastavne celine, na kraju klasifikacionih perioda, na kraju nastavne godine) procjenjuje se konačni efekat učenja – nivo postignuća u odnosu na obrazovno vaspitne ishode definisane Predmetnim planom i programom;
Elementi vrednovanja dati su kroz obrazovno-vaspitne ishode i ishode učenja u Programu i odnose se na sve domene učenja. Na osnovu datih elemenata formiraju se kriterijumi ocenjivanja (kriterijumsko ocenjivanje) kojim se procenjuje koliki je nivo usvojenosti određenog ishoda od strane učenika, čime se izbjegava subjektivizam u ocenjivanju međusobnim upoređivanjem učenika (normativno ocenjivanje);
Kriterijume ocenjivanja formira nastavnik ili stručni aktiv sa kojim treba upoznati učenike. Za postizanje najniže prelazne ocene (dovoljan 2), potrebno je da učenik ispuni vaspitno-obrazovne ishode definisane ovim predmetnim programom i postavljene u slobodnom delu (20-30%);
Za procenu postignuća u kognitivnom domenu najčešće se koristi revidirana Blumova taksonomija: pamtiti (definicije, nabrajanje, zadaci za rad u parovima, označavanja, pitanja sa višestrukim odgovorima, dopunjavanje kratkih odgovora), razumjeti (diskusije na času, odgovori na pitanja, problemski zadaci, pitanja s višestrukim odgovorima), primeniti (problemski zadaci, vežbe, simulacija), analizirati (rešavanje problema, istraživački radovi, analiza procesa i odnosa), evaluirati (kritički prikazi, problemski zadaci), stvoriti, kreirati (algoritam, program, istraživački projekti, izrada maketa, izrada prezentacija);
U psihomotornom domenu sredstva ocenjivanja su praćenje tačnosti i brzine izvođenja vežbi, kvalitet izrađenih zadataka;
U domenu izveštavanja učenika i posmatranja njegovog rada vrednuje se njegov odnos prema Predmetu i obavezama, samostalnost u radu, kvalitet i uverljivost zastupanja stava i iznošenja mišljenja u diskusijama i drugo. Posmatranje učenika je poželjan vid praćenja i u socijalnom domenu gdje se vrednuje poštovanje pravila, saradnja sa drugima, pokazivanje tolerancije, posebno kod diskusija, grupnog rada i rada u paru;
U cilju što kvalitetnijeg vrednovanja učeničkog učenja i rezultata učenja može se napraviti formular sa potrebnim elementima praćenja.

Jedan od najvažnijih razloga za korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija u nastavi je što bolja pripremljenost današnje generacije učenika za zanimanja u kojima su informaciono-komunikacione tehnologije, posebno računari, internet i druge tehnologije, sve zastupljenije. Tehnološka pismenost ili sposobnost efikasnog korišćenja informaciono-komunikacionih tehnologija jedan je od uslova tržišta rada. Tehnološka pismenost, međutim, nije jedina veština koja je potrebna globalnoj ekonomiji za dobro plaćen posao. Današnje okruženje za život i rad zahteva mnogo više od pukog razmišljanja i veština učenja. Sposobnost upravljanja složenim ličnim i profesionalnim životom u doba globalnih informacija zahteva od učenika da posvete veliku pažnju razvoju odgovarajućih veština, kako životnih tako i profesionalnih.

Sve tekstove iz serijala ,,IKT U NASTAVI“ pročitajte ovde.

Suštinske promene u tradicionalnom obrazovanju

Inovacija leži u svima nama, samo treba da je izvučemo na površinu

Oblasti primene IKT od strane nastavnika

Digitalna nastavna sredstva – korak ka savremenoj aktivnoj nastavi

ZNAČAJ KOMPETENCIJA NASTAVNIKA U PREVENCIJI DIGITALNOG NASILJA U ŠKOLI

Kvalitet nastave i IKT

Korišćenje IKT alata u onlajn nastavi

Informacioni sistem za obuku i polaganje u Auto školi ,,Manča“

Кorišćenjе Gugl učionice u učenju

Akreditovani seminari ZUOV-a za primenu IKT-a

Raditi na učenicima, raditi zbog njih i raditi za njih