Savremeno doba pred mlade ljude stavlja iskušenja koja su suptilnija, dostupnija i opasnija nego ikada ranije. Tihi psihološki pritisci, hemijske iluzije, finansijski i emocionalni ponor kocke, težak teret alkohola, kao i nevidljive mreže digitalnog sveta svakodnevno testiraju granice emotivne stabilnosti mlađih generacija.
Kako bismo rasvetlili ove fenomene i ponudili konkretne smernice, stručne uvide i nadu, razgovaramo sa Natalijom Nisić, master psihologom sa iskustvom u radu sa mladima, školi i medijskom delovanju. O tome gde prestaje bezazlena radoznalost a počinje bolest, kako prepoznati prve tihe signale opasnosti i na koji način porodica, škola i društvo mogu izgraditi neprobojan zaštitni bedem, pročitajte u ekskluzivnom intervjuu koji sledi.
Pčinjski 017-Portal: Koji su to najčešći unutrašnji lomovi, emotivne praznine ili pritisci okoline koji danas mladog čoveka guraju ka prvom koraku i potrazi za begom iz realnosti?
Natalija Nisić: Savremena mladost se suočava sa jedinstvenim paradoksom — nikada nismo bili povezaniji, a nikada se nismo osećali usamljenije. Najčešći unutrašnji okidač jeste duboki osećaj neshvaćenosti i neadekvatnosti, proizašao iz nerealnih standarda koje diktiraju društvene mreže i okruženje. Mladi danas trpe stravičan pritisak postignuća: moraju biti uspešni u škole, popularni u društvu, fizički besprekorni i uvek raspoloženi. Kada se u tom rascepu između stvarnog stanja i nameštenog očekivanja jave anksioznost, tuga ili porodični nesporazumi, mladi čovek traži najbrži ventil. Beg u opijate, kocku ili ekran u početku nije želja za samouništenjem, već potraga za instant lekom protiv unutrašnje praznine. Oni ne traže porok, već anestetik za bol koji ne umeju rečima da artikulišu.
Pčinjski 017-Portal: U kom trenutku bezazlena radoznalost, eksperimentisanje ili „tinejdžerski bunt” prestaju da budu prolazna faza i prerastaju u patološku potrebu?
Natalija Nisić: Granica je često nevidljiva i premešta se postepeno, ali psihološki prelom nastupa onog trenutka kada određeno ponašanje prestane da bude povremeni izbor i postane glavni mehanizam za prevazilaženje stresa. Eksperimentisanje je vođeno radoznalošću u društvu, dok patološka potreba nastaje kada osoba počne da konzumira supstancu ili ulazi u rizik samostalno, u tajnosti, kako bi promenila svoje emotivno stanje. Jasna crvena linija jeste trenutak kada spoljašnje aktivnosti — škola, sport, prijatelji i porodica — počnu da trpe i bivaju podređene tom novom ponašanju. Kada mladi čovek počne da laže, skriva tragove i gubi kontrolu nad vremenom i novcem, govorimo o zavisnosti u punom zamahu.
Pčinjski 017-Portal: Zašto je mladi, nerazvijeni um posebno podložan lažnom osećaju moći i spokoja koji nude različite vrste psihoaktivnih supstanci?
Natalija Nisić: Neurobiologija nam daje vrlo jasan odgovor na ovo pitanje. Deo mozga zadužen za procenu rizika, kontrolu impulsa, dugoročno planiranje i racionalno odlučivanje — potpuno sazreva tek oko dvadeset i pete godine života. Sa druge strane, centar za emocije i nagradu, izuzetno je aktivan u adolescenciji. Psihoaktivne supstance brutalno zloupotrebljavaju tu neurološku nezrelost. One preplavljuju mozak veštačkim nivoima dopamina i serotonina, stvarajući lažni utisak nepobedivosti, moći i potpunog mira. Adolescentni mozak upijajući taj moćni hemijski signal gubi sposobnost da realno proceni opasnost, brzo stvarajući jaku biološku i psihološku zavisnost.
„Zavisnost nikada ne počinje kao želja za propašću, već kao naivna potraga za begom od neprijatne stvarnosti. Naša je dužnost da mladima pokažemo da je stvarni život vredan življenja.” — Natalija Nisić, psiholog
Pčinjski 017-Portal: Svedoci smo da su sportske kladionice i hazardne aplikacije prisutne na svakom koraku. Kakva se psihološka zamka krije iza tog prvog „dobitnog tiketa” ili uloga?
Natalija Nisić: Hazard je jedna od najpodmuklijih zavisnosti jer je u našem društvu opasno normalizovan i reklamiran pod maskom sportske zabave. Psihološka zamka leži u mehanizmu koji se zove povremeno, nepredvidivo nagrađivanje. Kada mladi čovek osvoji taj prvi dobitak, njegov mozak doživljava silovit eksplozivni talas dopamina. Dramatična opasnost nije u gubitku, već upravo u tom prvom dobitku. Taj momenat stvara iluziju kontrole i lažno uverenje da se lakim putem i sopstvenom pameću može stići do novca i statusa. Kada naknadno uslede neizbežni gubici, mozak ne odustaje, već ulazi u opasno stanje takozvanog „vađenja”, gde hazard prestaje da bude igra i postaje opsesivno ropstvo.
Pčinjski 017-Portal: S obzirom na to da je konzumiranje alkohola duboko ukorenjeno u našoj kulturi i prati gotovo svaku proslavu, kako napraviti jasnu granicu između društveno prihvaćenog ponašanja i opasne tolerancije prema opijanju mladih?
Natalija Nisić: Naša kultura ima izuzetno kontradiktoran odnos prema alkoholu — osuđujemo alkoholizam, a istovremeno podstičemo i slavimo svako opijanje. Granica se mora postaviti u porodici i javnom prostoru kroz razbijanje mita da bez alkohola nema dobre zabave, zrelosti ili muškosti. Opasna tolerancija počinje onog trenutka kada roditelji zatvaraju oči na prva pijanstva svoje maloletne dece, pravdajući to rečima da je to „normalno za te godine”. Moramo jasno podučiti mlade da je alkohol snažan usporivač centralnog nervnog sistema koji narušava razvoj mozga i da je konzumiranje u ranim godinama najbrža ulaznica za hronične oboljenja i zavisnost u zrelom dobu.
Pčinjski 017-Portal: Živimo u eri u kojoj su mladi konstantno okruženi ekranima, igricama i društvenim mrežama. Na koji način moderni algoritmi zloupotrebljavaju prirodnu potrebu mlade osobe za dopaminom, pažnjom i prihvatanjem?
Natalija Nisić: Moderni algoritmi su dizajnirani u laboratorijama gde rade najveći svetski stručnjaci za psihologiju ponašanja. Njihov jedini cilj jeste da zadrže pažnju korisnika po svaku cenu. Svako novo obaveštenje, „lajk”, komentar ili prelazak na viši nivo u igrici funkcionišu kao digitalni distributeri dopamina. Mlada osoba, prirodno željna prihvatanja i potvrde od strane vršnjaka, postaje ulovljena u zamku neprekidnog osvežavanja ekrana. Time se razvija stravična tolerancija na dosadu u realnom svetu — sve što se ne dešava brzinom klika postaje im sporo, naporno i bezvredno. Svet iza ekrana preuzima primat nad živim razgovorom, čime se direktno zapostavljaju socijalne i emotivne veštine.
„Najveća opasnost digitalnog doba nije sama tehnologija, već činjenica da su pametni ekrani postali najjeftiniji supstitut za iskrenu ljudsku pažnju i toplinu.” — Natalija Nisić, psiholog
Pčinjski 017-Portal: Zavisnost se često razvija tiho i nevidljivo. Koji su to prvi, suptilni znaci u ponašanju i raspoloženju koje roditelji i nastavnici najčešće previde ili pogrešno protumače?
Natalija Nisić: Najčešća greška je pripisivanje ranih simptoma zavisnosti takozvanoj „pubertetskoj krizi”. Prvi alarm je uvek nagla i neobjašnjiva promena u ponašanju i rutini. To uključuje iznenadni pad uspeha u škole, izostanke sa časova, napuštanje hobija i sportova koje je dete volelo, promene u ritmu spavanja i ishrane. Takođe, obratite pažnju na emocionalnu oscilaciju — iznenadnu razdražljivost, agresivne ispade pri pokušaju ograničenja vremena provedenim pred ekranom ili novcem, kao i preteranom tajnovitošću. Kada dete počne da izbegava kontakt očima, povlači se u sobu i gubi stare prijatelje zamenjujući ih novim, nepoznatim krugom ljudi, vreme za reakciju je već uveliko došlo.
Pčinjski 017-Portal: Kada porodica shvati da problem postoji, prva reakcija su često šok, panika, krivica ili poricanje. Koji je prvi, najvažniji korak koji roditelji moraju preduzeti umesto osude i represije?
Natalija Nisić: Prvi i najvažniji korak jeste zaustavljanje panike i razviti neosuđujući stav. Reakcije poput vikanja, kažnjavanja, izbacivanja iz kuće ili fizičke represije samo će još više gurnuti dete u dubinu poroka, jer će u supstanci ili ekranu tražiti beg od porodičnog okruženja. Roditelji moraju shvati da zavisnost nije sramota ni moralni pad njihove dece, već ozbiljna bolest koja zahteva sistemsko lečenje. Neophodno je sesti sa detetom, mirno i otvoreno poslati poruku: „Vidimo da si u problemu, volimo te, ne podržavamo to ponašanje, ali smo tu da prođemo kroz ovo zajedno i potražimo stručnu pomoć.” Sklanjanje problema pod tepih zbog straha „šta će reći komšije” najčešće je fatalna greška.
Pčinjski 017-Portal: Kako škola i šira lokalna zajednica mogu prevazići formu suvoparnih predavanja i stvoriti stvarnu, funkcionalnu mrežu zaštite i podrške za mlade u krizi?
Natalija Nisić: Suvoparna predavanja gde se mladima samo nabrajaju štetne posledice više ne funkcionišu — ona često izazivaju kontraefekat i radoznalost. Škola mora postati bezbedna zona interaktivnog rada. Potrebno nam je više radionica o mentalnom zdravlju, razvijanju asertivnosti, emocioalnoj pismenosti i kritičkom razmišljanju. Lokalna zajednica mora ponuditi mladima kvalitetne, besplatne i privlačne alternative — sportske terene, kulturne sadržaje, omladinske centre i volonterske akcije. Kada mladom čoveku pružite osećaj pripadnosti i stvarne vrednosti kroz rad i kreativnost, potreba za lažnim stimulansima drastično opada.
„Priznati ranjivost i potražiti pomoć nije znak slabosti ili poraza, već prvi i najhrabriji dokaz da pojedinac preuzima kormilo sopstvenog života.” — Natalija Nisić, psiholog
Pčinjski 017-Portal: Koja bi bila Vaša ključna, ohrabrujuća poruka mladima koji se u ovom trenutku osećaju usamljeno, neshvaćeno ili već vode svoju tihu borbu sa nekim od oblika zavisnosti?
Natalija Nisić: Moja poruka svima njima jeste: Niste sami, vaša trenutna greška ili problem ne definišu vašu vrednost kao ljudskog bića. Potpuno je u redu da je to pogrešno i sasvim je prirodno osećati strah, pritisak ili unutrašnji lom. Ali lažni spokoji koje nude hemija, hazard ili ekrani jesu zamka koja vam uzima jedino neprocenjivo što imate — vašu mladost i slobodu. Napraviti prvi korak, prizajte sebi i nekome kome verujete da imate problem, nije slabost — to je najveći korak hrabrosti koji možete učiniti. Potražite pomoć, razgovarajte sa psihologom, roditeljem ili nastavnikom. Sa druge strane zavisnosti čeka vas stvaran, autentičan i prelep život, i uvek ima dovoljno vremena da preuzmete život u svoje ruke.
Ovaj smislen i sadržajan razgovor sa psihologom Natalijom Nisić jasno nam ukazuje na to da borba protiv zavisnosti nikada nije borba protiv jednog poroka, već borba za emotivni sklop, zdravlje i potencijal mladog čoveka. Zavisnost uspeva tamo gde vlada tišina, nerazumevanje i izolacija, a ruši se pred znanjem, empatijom i pravovremenom reakcijom čitave zajednice.
Pčinjski 017-Portal nastavlja da otvara važne društvene teme, ruši štetne predrasude i pruža ruku podrške svima koji tragaju za izlazom. Najveća pobeda ne nalazi se u privremenim iluzijama, već u slobodi da gradimo sopstveni život, sačuvamo dostojanstvo i dočekamo svaki novi dan svesni sopstvene neprocenjive vrednosti.
Intervju vodio:
Nenad Tasić, odgovorni urednik Pčinjskog 017-Portala
Projekat podržao Grad Vranje. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.