Sveti prorok Ilija, poznat u narodu kao Gromovnik, slavi se 2. avgusta po julijanskom kalendaru. U srpskoj tradiciji ovaj dan ima snažan verski i kulturološki značaj. Vernici ga obeležavaju odlaskom u crkvu, molitvom i paljenjem sveća, dok se u mnogim mestima održavaju litije i sabori. Praznik je vezan za poštovanje prirodnih sila, pa se veruje da na Ilindan ne treba raditi teške poslove na polju, niti putovati daleko, jer se prorok Ilija smatra zaštitnikom od gromova i oluja.
U hrišćanskoj tradiciji Ilija je starozavetni prorok koji je živeo u 9. veku pre Hrista. Njegova misija bila je da narod vrati veri u jednog Boga, suprotstavljajući se idolopoklonstvu. Prema predanju, Ilija nije umro, već je živ uznesen na nebo u ognjenim kočijama, što ga čini jednim od najmističnijih proroka. Vernici ga doživljavaju kao silovitog, ali pravednog zaštitnika, pa se u molitvama obraćaju njemu za kišu, plodnu godinu i zaštitu od prirodnih nepogoda.
U srpskom folkloru Sveti Ilija se često opisuje kao gospodar gromova i munja. Postoji verovanje da on vozi vatrene kočije po nebu i da svojim bičem pali oblake. Zato se na Ilindan izbegava kupanje u rekama i jezerima, jer se smatralo da prorok može „udariti gromom“. U mnogim krajevima se na ovaj dan prinosi žrtva – obično petao ili ovca – kao znak zahvalnosti i molbe za blagostanje. Takođe, Ilindan je bio važan i u poljoprivrednom kalendaru: smatralo se da od tog dana počinje jesenje vreme i da se priroda polako okreće ka zrelosti i berbi.
Ilindan se obeležava svečano u crkvama širom Srbije, ali i kroz kulturne manifestacije, narodne vašare i sportske događaje. U pojedinim mestima, poput sela u južnoj i istočnoj Srbiji, održavaju se sabori sa pesmom, igrom i narodnim nošnjama, čuvajući vezu između verskog i narodnog identiteta.