Vaskršnja jaja nisu samo ukras naše trpeze, već duboka teološka i narodna priča o neuništivosti postojanja. Jaje u sebi krije tajnu života koji čeka svoj trenutak, baš kao što je grob Hristov bio mesto iz kojeg je proizišla najveća pobeda u istoriji čovečanstva. Ono je mala, krhka zadužbina vere koju svaka majka i baka na jugu Srbije s ljubavlju priprema, znajući da boja kojom ga krasi nosi poruku stariju od pisanih knjiga.
Crvena boja kojom pretežno bojimo vaskršnja jaja simbolizuje prolivenu krv Spasitelja na Golgoti, ali ona ujedno predstavlja i boju radosti, pobede i vaskrsenja.
Prema drevnim predanjima koja se prenose s kolena na koleno, crveno jaje je bilo dar Marije Magdalene rimskom caru, kojim je potvrdila istinitost Vaskrsenja, pokazujući da ono što deluje nepomično i mrtvo može u sebi nositi klicu večnosti.
Danas, dok se domovi u Pčinjskom okrugu šarene od različitih tehnika ukrašavanja, od tradicionalnog šaranja voskom do oblaganja biljem, suština ostaje ista. Svako to jaje je mali spomenik vere, realizovan kroz strpljenje domaćice koja u ranu zoru Velikog četvrtka ili petka prva jaja boji u crveno, čuvajući ono prvo, „čuvarkuću“, kao zaštitnika doma tokom cele godine.
Običaj kucanja jajima, koji s tolikim nestrpljenjem iščekuju naša deca, nosi u sebi dirljivu simboliku razbijanja okova smrti i otvaranja vrata novom životu. Kada se dva jajeta dodirnu i jedno od njih napukne, to nije samo trenutak pobede u igri, već simboliše sliku Hristovog izlaska iz zatvorenog groba. Taj zvuk kucanja zapravo odjekuje u svakom dvorištu i svakoj trpezariji. To je trenutak u kojem se brišu razlike između generacija, gde baka i unuk, otac i kći, kroz taj jednostavan čin učvršćuju porodičnu slogu i međusobnu ljubav, čineći vaskršnji ručak najsvetijim činom porodice.
Postoje različite vrste i nazivi za vaskršnja jaja u našem bogatom jeziku, od „strašnika“ do „pisanica“, a svako od njih nosi pečat kraja u kojem je nastalo. Ipak, njihova najvažnija uloga je darivanje, jer jaje podeljeno sa putnikom, komšijom ili siromahom postaje hleb života. U tim trenucima darivanja, mi zapravo realizujemo zapovest o ljubavi prema bližnjem, podsećajući se da radost praznika nije potpuna ako je ne podelimo sa drugima. Jaje je dar koji ne traži ništa zauzvrat osim osmeha i radosnog pozdrava, čineći vaskršnje jutro u Bujanovcu, Vranju i celom našem jugu nezaboravnim iskustvom duhovne bliskosti.
Pčinjski 017-portal, kao hroničar našeg trajanja, ovim redovima želi da vas podseti da je svako vaskršnje jaje u vašim rukama simbol nade koja se nikada ne ugasi. Neka zvuk kucanja jajima u vašim domovima bude najava plodne i blagoslovene godine, a crvena boja neka vas uvek podseća na toplinu ljubavi kojom nas je Bog darovao. Dok se budemo radovali zajedničkim trenucima, setimo se da su upravo ti mali, ali duboki simboli ono što nas održava svesnim naše slavne prošlosti i sigurne budućnosti. Neka se radost širi, neka jaja budu snažna kao i naša vera, i neka vas vaskršnja svetlost prati u sve dane vašeg života.
Piše: Jovan Popović