Ispred Spomen kosturnice na Šapranačkom groblju, odata je pošta poginulima iz Vranja i okoline, u okviru obeležavanja Dana oslobođenja Vranja u Prvom svetskom ratu.
Gradonačelnik dr Slobodan Milenković govorio je o jednom od najtežih perioda koji je odredio sudbinu srpskog naroda.
„Imajući u vidu razmere razaranja, Prvi svetski rat ostavio je nesagledive posledice po naš narod, humanitarne, civilizacijske, a ponajviše demografske. Ogroman broj žrtava, vojnih i civilnih, trajno su promenili sliku Srbije, u ratu koji nikako nije želela.
Istorija trpi različita tumačenja čak i onih događaja koji su dokumentovano proverljivi. Srbija, umorna i iznurena od Balkanskih ratova svakako nije želela novi sukob. Dvojna monarhija sa druge strane nije blagonaklono gledala na jačanje Srbije, koja je postala respektabilan faktor na Balkanu, i vojni i politički. To je trebalo sprečiti po svaku cenu, pa su Austro–Ugarska i Nemačka postale nestrpljive. Državni resursi pripremani su za rat, a Srbiju je trebalo izbrisati sa mape sveta. Za početak, treba je poniziti.
Uostalom, kakva je bila priroda ultimatuma iz jula 1914. godine, koji je u većini svojih odredaba podrivao suverenitet i nezavisnost jednog naroda. Čak je i britanski državni sekretar Edvard Grej prokomentarisao ultimatum kao „najužasniji dokument koji je jedna država ikada uručila drugoj državi“.
Neposredan povod za ultimatum i kasniji napad Austro-Ugarske na Srbiju bio je Sarajevski atentat na prestolonaslednika nadvojvodu Franca Ferdinanda, na Vidovdan 1914. godine. Desio se u specifičnom političkom trenutku, u vreme rađanja nacionalnih osećanja u Bosni i Hercegovini i pokreta za oslobođenje, ali i ujedinjenje južnoslovenskih naroda.
Atentator, devetnaeatogodišnji Gavrilo Princip, uhapšen je i osuđen na 20 godina zatvora. Pripadnik multietničke organizacije „Mlada Bosna“, koja se zalagala za takozvanu „jugoslovensku ideju“, motivisao je teoretičare zavere sa bečkog dvora, koji su tvrdili da iza ubistva prestolonaslednika stoji Srbija.
Govoreći o Gavrilu Principu, kao mladom revolucionaru koji je bio inspirisan slobodom i ujedinjenjem, britanski novinar Tim Bučer kaže: „Bio je sanjar, borac za slobodu, koji je čitao knjige i sanjao o nečemu što dotad nije postojalo, a to je sloboda od kolonijalizma“.
Austrijski porazi, od avgusta do decembra 1914. godine, bili su ponižavajući. Inferiorinija u svakom pogledu, srpska vojska potukla je neprijatelja i ušla u istoriju.
Cena ovih pobeda bila je zastrašujuća. Tokom povlačenja, austro-ugarska vojska počinila je nezapamćene zločine.
Švajcarski novinar, publicista i univerzitetski profesor piše u svom izveštaju o ovim zverstvima, navodeći da je samo u prvoj austro-ugarskoj invaziji ubijeno oko 4.000 civila. „Zverstva koja su počinjena nemoguće je posmatrati kao delo nekoliko razbojnika. U to bi se moglo poverovati da je bilo nekoliko desetina žrtava. Ali ako je njihov broj u hiljadama, onda ne može biti prihvatljivo objašnjenje da je reč o ponašanju izlovanih elemenata“, piše autor izveštaja. Bio je to Arčibald Rajs.
Dragi prijatelji,
Srbija se ne odriče Gavrila Principa i ne priznaje reviziju istorije i falsifikovanje istine. Srbija je u Velikom ratu izašla kao jedna od zemalja pobednica, uvek na strani pravede i pravednih. Zato osim slobode, moramo da branimo i naše nasleđe, kao zemlja vojnika i junaka, kao zemlja srčanih i odvažnih.
I nisu uzalud Gavrilove „sjene hodale po Beču i plašile gospodu“ ili po zatvorskoj tamnici u Terzinu. Baštinimo njegove želje i uverenja. Za istinom, za slobodom, za jedinstvom. A kako je već neko rekao, „Tajna slobode počiva u hrabrosti“.
Svojim sugrađanima čestitam 4. oktobar, Dan oslobođenja Vranja u Prvom svetskom ratu. Živelo Vranje, živela Srbija“, rekao je u svom govoru gradonačelnik Vranja dr Slobodan Milenković.
U ime Udruženja potomaka ratnika oslobodilačkih ratova Srbije do 1918. govorio je istoričar Milan Kasunić. „U Velikom ratu naš narod se borio za ostvarenje ideja ujedinjenja i oslobođenja. Bili su to najslavniji dani naše vojne prošlosti“, rekao je Kasunić.
Na Spomen kosturnicu, vence i cveće položili su gradonačelnik Vranja dr Slobodan Milenković sa saradnicima, načelnik štaba komande Četvrte brigade Kopnene vojske potpukovnik Saša Vučković sa saradnicima, narodni poslanici Dragan Nikolić i Goran Nikolić, zamenik predsednika gradske opštine Vranjska Banja Marko Nikolić, delegacije PU Vranje, Centra BIA Vranje, Udruženja potomaka ratnika oslobodilačkih ratova Srbije do 1918. godine, SUBNOR-a, udruženja Vojnih veterana, Pokreta veterana i Srpskih ratnih veterana, kao i delegacija srednjih škola.
Pomen poginulima služio je arhiepiskop i mitropolit vranjski g-din Pahomije sa sveštenstvom.
U programu su nastupili Gradski mešoviti hor, članovi orkestra Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ i glumci vranjskog Pozorišta Bojan Jovanović i Nikola Stojković.