U kalendaru pravoslavnih praznika, 19. avgust nosi posebnu svetlost. Preobraženje Gospodnje nije samo crkveni datum — to je trenutak kada se nebo približava zemlji, a svetlost božanske istine obasjava ljudsku svakodnevicu. U srcu ovog praznika leži priča o Isusovom preobraženju na planini Tavor, kada se pred trojicom učenika pokazao u božanskoj slavi, razgovarajući sa Mojsijem i Ilijom. Ali šta to znači za nas danas?
Preobraženje nije samo događaj iz prošlosti — ono je poziv. Da se popnemo na sopstvenu planinu, da se izdignemo iznad buke svakodnevice i pogledamo sebe u svetlu koje ne vara. Da li živimo autentično? Da li smo spremni da se menjamo, da se suočimo sa sobom, da budemo bolji?
U vremenu kada se sve meri brzinom, efikasnošću i spoljnim sjajem, Preobraženje nas podseća da prava svetlost dolazi iznutra. Da je duhovna promena moguća, ali ne bez truda, tišine i iskrenosti.
Na ovaj dan, u mnogim krajevima Srbije, blagosilja se grožđe — plod koji simbolizuje duhovnu zrelost. U narodu se veruje da priroda počinje da se menja, da dani postaju kraći, a noći svežije. Preobraženje je i svojevrsna prekretnica u godini, trenutak kada se sabira ono što je posejano, kako u zemlji, tako i u duši.
U crkvama se služe liturgije, a vernici se okupljaju u tišini molitve, tražeći snagu za sopstvene preobražaje. Jer nije lako promeniti se. Ali je moguće.
U svetu punom maski, Preobraženje nas poziva da budemo iskreni. Da se ne bojimo svetlosti, ni one spolja, ni one iznutra. Da budemo hrabri u suočavanju sa sobom, jer tek tada možemo zasijati punim sjajem.
Možda je baš ovaj praznik prilika da se zapitamo: šta u meni treba da se preobrazi? Koja misao, navika, strah? I da krenemo, korak po korak.