Zašto se sat još uvek menja?
Do pomeranja sata došlo je iz želje da se što više iskoristi dnevna svetlost, i to naročito tokom leta. Kada se počinjalo sa ovom promenom vremena ljudi su smatrali da će na taj način biti smanjena potrošnja energije. Međutim, savremena istraživanja pokazala su da je realna ušteda minimalna.
I pored toga sat se i dalje menja dva puta godišnje, a ova tema je aktuelna samo u tom periodu. Predstavnici EU pokušavali su da se dogovore oko ukidanja promene vremena, predloženo je još 2018.godine da dođe do ukidanja ali se nisu uspeli dogovoriti koje računanje vreme bi odabrali (letnje ili zimsko).
MIšljenja su podeljena po pitanju pomeranja časovnika za jedan sat unapred i unazad. Neki tvrde da nema nikakvih posledica, dok su drugi mišljenja da su posledice itekako velike, naročito po pitanju zdravlja.
Letnje računanje vremena uvek počinje poslednjeg vikenda marta meseca kada se kazaljke na satu pomeraju za jedan sat unapred, i to u 2.00 sata se pomeraju na 3.00, u noći subote na nedelju. Ove godine će to biti narednog vikenda, u subotu 29-og na 30-i mart.
Te noći ćemo spavati jedan sat kraće, ali s obzirom da je u pitanju vikend to se može nadoknaditi. Od tada dani će biti sve duži a noći kraće.
Letnje računanje vremena traje do poslednjeg vikenda oktobra, i to nedelje 26. oktobra 2025.godine kada će kazaljke u 3.00 biti vrećene na 2.00 sata.
Prve večeri zimskog računanja vremena spavaćemo jedan sat duže. Karakteristika zimskog računanja vremena je da su dani kraći od noći.