Danas muzika nije samo ritam i melodija, ona je pravi kiseonik! Ako mladog momka ili devojku ostavite u svemir bez skafandera, ali sa slušalicama i pametnim telefonom, oni neće odmah shvatiti u čemu je problem, ali ako ih isključite sa njihove plejliste, bolje je da se udaljite od epicentra eksplozije! I sjajno je što u Srbiji ne samo da slušaju in muziku, već je i stvaraju!
Upoznaćemo vas sa jednom od tih momaka, talentom iza kontrolera, Bogdanom Tasićem, u krugovima poznatim kao DJ Taske, mladim i talentovanim di-džejem koji je za vrlo kratko vreme prevazišao svoj uzrast. Pravi divne mikseve i važi za profesionalca. Bogdan ima velike snove i ambicije, iza kojih stoji mnogo truda. Više detalja o putu, poteškoćama, šaljivim trenucima o tome kako se stvara ime u ovoj oblasti, pročitajte razgovor sa DJ Tasketom.
Proslave sa profesionalnim DJ-ejem dugi niz godina popularne su u svetu, a sve više i kod nas. Šta dovodi jednu takvu žurku do „usijanja“?
Beograd, generalno Srbija mogu se sada slobodno smatrati jednim od glavnih centara muzičke scene kako na Balkanu tako i u Evropi. Exit, Love Fest, Central Dance Event su festivali svetskog nivoa sa trenutno najpopularnijim izvođačima, kako stranim tako i domaćim, koje svi priželjkuju u svojim Line up-ovima.
DJ Taske dodaje da žurku do usijanja danas, u modernom vremenu, dovodi veliki prostor za žurku, veoma dobar light show, mnogo pirotehnike, jako ozvučenje, ali i komercijalna muzika. Ukus je jedan od najvažnijih kvaliteta koji su DJ-u potrebni. Muzički ukus, ukus u izgledu i izbor pravih događaja. DJ uvek treba da bude u centru zbivanja.
Šta radiš ako publika ne igra?
Šta je sa publikom ako ne igra?! (smeh) Uvek imam fleš disk sa folderom Super Hitovi u svojoj zalihi, i upravo taj miks radi za široku publiku. Ako tačno znam koje su pesme trenutno popularne na plesnom podijumu, jednostavno ne mogu a da ne pokrenem publiku. Jednom sam imao slično iskustvo. U jednoj od mojih numera naterao sam publiku da sedne i potom izveo simultani sinhronizovani skok! Obično zamolim celu publiku da sedne, a onda svi složno skaču, puneći se neverovatnom energijom. Ali ovoga puta publika je sela, izgleda da nije razumela da sada treba da skoči. Onda su svi sedeli još nekoliko minuta, a neki uopšte nisu ustali, jer nisu bili baš trezni (smeh).
Kada i kako je za tebe sve počelo, zašto si odlučio da se baviš muzikom i šta te inspiriše?
Još od malena sam voleo energičnu muziku u svim njenim varijantama i bio sam potpuno opčinjen ovim novim stilom, kao i celokupnom DJ kulturom, i odlučio sam da se okušam u ovoj oblasti. Sve je počelo gotovo kao šala i kao veliki hobi, koji se kasnije pretvorio u profesiju i način života. U stvari, muziku i dalje smatram hobijem jer previše uživam u svom poslu. Smatram se neverovatnom srećnikom jer „radim“ ono što mi pričinjava zadovoljstvo. U muzici me inspirišu raspoloženje, energija, osećanja. A najvažnije je pamćenje, jer je, po pravilu, muzika direktno povezana sa sećanjima, a onda vam se vraća neverovatnom energijom.
Šta je važnije: tehnika ili izgled?
Naravno, važno je i jedno i drugo. Ali, po mom mišljenju, izgled je ipak važniji. Video sam dosta di-džejeva koji su bili neupadljivi u muzičkom smislu, ali njihov izgled je bio veoma neobičan i izdvajali su se iz gomile. Često viđam di-džejeve koji se ne snalaze najbolje sa kontrolerom, ali imaju moderan i prezentabilan izgled – zbog toga su često pozivani. Izlaze sa fleš diskom koji sadrži miks sivog, iskrivljenog DJ-a koji sedi u studiju i tehnički radi i snima sve ovo zaista dobro. A ko je moderan zarađuje. Dakle, da biste bili zaista kul, morate biti lepi, moderni i tehnički upućeni.
Koliko je važno da DJ izgradi odličan odnos sa publikom? U tom smislu, kako su vas slušaoci u Srbiji primili na početku vaše muzičke karijere?
Ovo je zapravo verovatno najvažnije, uz pravi izbor muzike. Ako se ne uspostavi veza između di-džeja i publike, nema načina da se dobije dobra atmosfera na žurci. Donekle se može reći da je DJ katalizator koji mora da filtrira sve negativno i da publici prenese samo pozitivnu energiju. Ako to uspe, to znači da zaista ima njuh za stvari. Inače, imao sam sreću da sam dobro primljen od početka karijere. LJudi su imali ogromnu žeđ za muzikom i zabavom, a sve novo i drugačije odmah je privuklo ogromnu pažnju. Mislim da su generalno postali pronicljiviji prema muzici.
Ne mislite li da današnja klupska publika, kako mnogi di-džejevi kažu, nije posebno zahtevna kada je u pitanju muzika, u smislu da je baš i ne zanima šta svira – glavno je da „ljulja“ ili da je u modi?
Svako ima drugačiji koncept mode. Dođeš u jedan grad i tamo ljudi traže elektro haus, dođeš u drugi i tamo su ljudi opsednuti narodnjacima, odnosno svi imaju različite ukuse. U klubu je važno ozvučenje i dobra atmosfera, a ako imate sve to, DJ će odgovoriti zabavi. Čini mi se da ne postoji moderna ili demode muzika, postoji odlična muzika i dobra muzika – važno je puštati vrlo dobru muziku. Verovatno se može sa sigurnošću reći da je u drugim zemljama javnost otvorenija nego u Srbiji. LJudi se ne stide da pokažu svoje emocije i uvek su spremni da podrže svog omiljenog DJ-a kupovinom ulaznice u klub. U Evropi, mnogi ljudi saosećaju sa načinom života muzičara i govore sa poštovanjem o ljudima kreativnih profesija. U Srbiji se profesija DJ-a uopšte ne shvata ozbiljno, često se povezuje sa veselim dečakom na žurci, svadbi ili u klubu, koji pušta muziku na zahtev za malo novca.
Bogdane, kakvi su po vama budući izgledi za razvoj klupskog posla u Beogradu i koju publiku treba ciljati?
Znam za klubove koji su trenutno u pripremi za otvaranje – mislim da će biti mnogo zanimljivih stvari! Po mom mišljenju, budućnost klubova u Beogradu je format malih zatvorenih ekskluzivnih objekata ili velikog prostora koji se po želji može transformisati u koncertno mesto. Postoji nekoliko pravaca: ili radite tehno, hip-hop, pop, ili se bavite meš-apom. U Evropi je, na primer, rasprostranjen regeton. Najveći klub na Ibici svake nedelje prepušta regeton. Ali u Beogradu, mislim, to neće funkcionisati baš najbolje – na kraju krajeva, to nije Brazil (smeh). Publika može biti svaka koja vam je bliža. To mogu biti srednjoškolsci, studenti ili ljubitelji pop-rok albuma devedesetih, koji su ispunjeni kvalitetnom muzikom koja se i danas sluša. Pošto upravo čitam članak „Luksuz u Srbiji“, važno je fokusirati se na luksuz (i ponovo se osmehnuti).
Koji je trenutno najpopularniji stil muzike uopšte i kako pripremaš muzički repertoar?
Rukovodim se procenom koje tekstove pesama gosti znaju. Ako često slušaju određene pesme, pokazalo se da će kada ih čuju na žurci na njih najbolje reagovati. Uvek sam puštao muziku koja je bila relevantna. Repertoar miskeva zavisi od vrste proslave, godina publike, želje slavljenika… Što se mladih tiče, u svom dosadašnjem radu, sa odrađenih preko preko 200 nastupa odlično znam šta mladi slušaju i u kojim trenucima treba da pustim određene pesme. Pripremimim i specijalni miks po želji slavljenika.
Imate li san i viziju za svoju budućnost?
Naravno da sanjam o velikoj sceni. Svi treba da sanjamo, a ne da se ograničavamo misleći da imamo ograničene mogućnosti. Uvek treba sanjati. Svaki dan je potrebno obrazovati se jer se sve jako brzo menja, pogotovo muzička sfera. Na samom početku karijere, znanje i iskustvo koje mladi stiču je bitnije nego novac koji zarađuju.
Da li je u Srbiji velika konkurencija? Zar nemamo puno di-džejeva, šta mislite? Kako izdržati konkurenciju i postati među najboljima?
Biće konkurencije kada bude kvaliteta. Kombinacijom entuzijazma i iskustva može se postići samo jedno: odličan rezultat. Ima mnogo di-džejeva, ali nemaju svi isti entuzijazam. Napredovao sam zahvaljujući svojoj ,,pozitivnoj drskosti“, inače te niko nigde ne bi pustio tek tako. Nikada ne zaboravljam odakle sam došao. Ne zaboravljam ni ljude koji su mi pomogli u teškim trenucima, a i ja bih uvek pomogao. Ima kolega koji su se potpuno zaboravili. Da bi izdržali konkurenciju, potrebno je, pre svega, vredno raditi, truditi se biti sve bolji i, ako je moguće, pokušati predvideti šta raditi u budućnosti. Nikada ne prestajati, nikada ne odustajati, uvek ići napred, razvijati se do maksimuma, pokušati pomoći drugima, ali se istovremeno oslanjati samo na sebe.
Da li vam je stalo do ljudi i šta oni misle o vama?
Krajnji rezultat je važan. Na mene niko ne utiče. Ovo je moj posao i važno je biti hladne glave. Kada su prisutni zadovoljni posle žurke, sve je u redu. Najviše poziva i preporuka sam dobio od onih koji su prisustvovali na nekom od mojih nastupa.
Šta biste savetovali ljudima koji žele da se bave miksovanjem i produkcijom muzike?
Učiniti to sa željom, punom posvećenošću i jasnom svešću da je potrebno mnogo vremena i istrajnosti da se probiju na scenu. Glavna stvar je da se razvijaju, ne usporavaju i sve će biti u redu! Sa iskustvom počinju da razumeju ljude mnogo bolje i suptilnije. Kad si mlad, želiš da im ponudiš nešto svoje i pokažeš koliko si kul. Postoji velika šansa da ljudi nisu spremni da ovo slušaju, da im se to ne sviđa! Uvek postoji kompromis između toga da ne izgubite obraz i da se zabavite, i da ljudi budu srećni. Sve zavisi od toga gde se nalazite. Nije tajna da su praznici, punoletstva i svadbe uobičajeni u Srbiji, a ovo je sasvim drugačiji segment. Ovo je ogromno iskustvo, koje mnogo pomaže tokom nastupa. Naravno, jer kada je 150 ljudi ispred vas, jedan pogrešan potez i oni će otići i nikada se više ne vratiti! Naučite više o profesiji, čitajte, gledajte i svakako slušajte šta i kako rade odlični di-džejevi i definitivno verujte u sebe i nemojte stati. Šta je najvažnije u penjanju na Everest? Ne gledajte dole i ne skidajte pogled sa vrha.
Intervju vodila: Biljana Nojkić-Stojanović