Škole na teritoriji opština Pčinjskog okruga su specifične po tome što se nalaze u nerazvijenom području. Kao i kod većine škola u manjim mestima u Srbiji broj učenika se iz godine u godinu smanjuje. Zaposleni se trude da osim rada na sticanju novih znanja i podizanju kvaliteta nastave učenicima ukažu na važnost međusobnog prijateljstva i poštovanja. Razvoj modernih tehnologija i savremenih nastavnih sredstava dodatno unapređuje kvalitet nastave. Sa druge strane, zbog široke rasprostranjenosti i dostupnosti digitalne tehnologije, digitalno nasilje prestavlja sve češću pojavu među učenicima osnovnih i srednjih škola. Digitalno nasilje je oblik zlostavljanja korišćenjem savremene tehnologije u cilju da se neko ponizi ili povredi. U odnosu na klasično nasilje digitalno nasilje se odvija u virtuelnom svetu, ali su posledice veoma uočljive u realnom životu. U borbi protiv digitalnog i drugih tipova nasilja ključna je prevencija.
Škola treba da predstavlja sigurnu sredinu, a nastavnici da pružaju podršku učenicima, jer je podrška nastavnika učenicima veoma bitna za prevenciju ovog oblika nasilja. Digitalno nasilje je veoma složen vid nasilja zbog toga što uključuje i ostale oblike nasilja, može se odvijati danonoćno, na bilo kom mestu što vodi do toga da deca lako mogu postati žrtve nasilja. NJemu pogoduje i činjenica da se veoma brzo širi i informacije koje su dostupne na internetu ostaju uvek zapisane kao tragovi. Specifično je po tome što može obuhvatiti veliki broj ljudi, kako nasilnika tako i žrtava.
Učenici sve više provode slobodno vreme pored telefona i računara, uz određeni sadržaj i putem društvenih mreža mogu lako postati mete digitalnog nasilja. Kako bi predupredili njegovo širenje, neophodno je da učenici pored roditeljske imaju i podršku nastavnika. Važno je da su nastavnici upoznati sa tim šta digitalno nasilje podrazumeva, odnosno koji su to oblici i karakteristike digitalnog nasilja kako bi mogli da prepoznaju isto. Potrebno je da nastavnici na vreme uoče da neko dete predstavlja potencijalnu žrtvu nasilja, kako bi blagovremeno reagovali prevencijom.
Informisanost nastavnika o oblicima i karakteristikama digitalnog nasilja, kao i o sredstvima koja se koriste za ovaj oblik nasilja, ali i prepoznavanje potencijalne žrtve nasilja može uticati na preventivno delovanje u suzbijanju digitalnog nasilja. Pored toga je važno da nastavnici prepoznaju prevenivne mere suzbijanja digitalnog nasilja, ali i mere intervencije ukoliko se nasilje dešava. Utoliko pre će nastavnici delovati na vreme u skladu sa protokolom i uticati na sprečavanje digitalnog nasilja.
„Često kada su deca izložena digitalnom nasilju ostaju usamljena sa svojim problemima, ne žele da ga podele sa drugima, jer se plaše negativnih posledica. Zbog toga je od izuzetne važnosti stvoriti sa decom podržavajući odnos, kako bi deca imala poverenja u odraslu osobu. Međutim, na osnovu ponašanja deteta odrasli mogu da zaključe da dete trpi nasilje“ (Kuzmanović, D., Lajović B., i Grujić, M., 2016*).
Upotreba moderne tehnologije u nastavi doprinela je povećanju obrazovnih postignuća učenika, osavremenjivanju nastavnih metoda i sredstava u školama. Shodno tome teži se primeni digitalne tehnologije u svim segmentima obrazovno-vaspitnog rada. Digitalizacija nastave razvija kod učenika interesovanje, podstiče razvoj misaonih aktivnosti, formiranje stavova, izvođenje zaključaka kroz primenu savremenih tehnologija. Međutim, i pored značajnog doprinosa obrazovnom sistemu, razvoj tehnologije uticao je na pojavu i rasprostranjenje jednog od nazastupljenijih oblika nasilja današnjice, a reč je o digitalnom nasilju. Sve je više pokazatelja da su deca izložena ovoj vrsti nasilja, ali zabrinjavajuća je i činjenica da broj dece neprestano raste. Zbog toga je od izuzetnog značaja na vreme otkriti kada se digitalno nasilje dešava i blagovremeno delovati u cilju sprečavanja istog. U školi, delovanje nastavnika u cilju sprečavanja digitalnog nasilja može u velikoj meri doprineti njegovom smanjenju među učenicima. Da bi uspešno delovali u skladu sa merama prevencije, neophodno je da su nastavnici pre svega upoznati sa tim šta je digitalno nasilje i koje su to mere prevencije.
U cilju sprečavanja digitalnog nasilja, škola kao okruženje u kome učenici provode dobar deo svog vremena ima izuzetnu ulogu u kontekstu prepoznavanja ovog oblika nasilja, ali i preventivnog delovanja. Zbog toga je potrebno da nastavnici prepoznaju digitalno nasilje kada se ono dešava i postupaju u skladu sa merama prevencije.
Za prevenciju digitalnog nasilja od izuzetnog značaja je razvijati kod učenika i nastavnika, ali i roditelja digitalnu pismenost. Digitalna pismenost podrazumeva usvajanje određenih znanja o vrstama digitalnog nasilja, načinima reagovanja kada se nasilje događa, ali i u podizanju svesti o načinu ponašanja pojedinca na internetu, njegovim odgovornostima i obavezama. Pored razvoja digitalne pismenosti, na nivou škole potrebno je organizovati različite aktivnosti i radionice na temu digitalnog nasilja i njihovog sprečavanja, razgovore i tribine sa roditeljima, sa učenicima različite vršnjačke obuke. Od velike je važnosti da učenici budu aktivno uključeni u svim dešavanjima i preventivnim aktivnostima, kako bi zajedničkim snagama uticali na suzbijanje digitalnog nasilja. Posebno obratiti pažnju koliki značaj roditelji, nastavnici i psihološko-pedagoška služba pridaju merama prevencije. Ukoliko je značaj veći oni su spremniji u sprovođenju mera prevencije. Uloga nastavnika ovde igra odlučujuću ulogu, zbog toga je veoma važno da se njihova praktična iskustva istraže i dokumentuju.
Anketiranjem nastavnika vezano za prevenciju digitalnog nasilja u pojedinim školama Pčinjskog okruga i analizom njihovih odgovora došli smo do sledećih zaključaka:
Prvo pitanje glasilo je, Kako ostvarujete prevenciju digitalnog nasilja u školi? Velika većina nastavnika složila se da je velika njihova uloga u prevenciji digitalnog nasilja. Smatraju da za uspešnu prevenciju nije dovoljna samo informisanost nastavnika o postupanju u datim situacijama, već treba raditi na izgradnji poverenja i podrške sa učenicima kako bi i sami učenici pomogli nastavnicima da otkriju potencijalno zlostavljanje i reagovali na vreme. Takođe, nastavnici navode da je od izuzetne važnosti i spremnost roditelja za delovanje u datim situacijama digitalnog nasilja, kao i adekvatno zajedničko delovanje.
Odgovarajući na drugo pitanje, Na koje poteškoće nailazite u prevenciji digitalnog nasilja u školi? nastavnici ističu da je najteže prepoznati digitalno nasilje kod učenika. Važno je raditi na podizanju svesti da je digitalno nasilje problem svih učesnika školskog života, učenika, nastavnika i roditelja. Jedan nastavnik je naveo da i nastavnici mogu biti potencijalne žrtve maltretiranja putem interneta, posebno na meti njihovih učenika na svojim radnim mestima. Ukazao je na to kako nastavnici na društvenim mrežama postaju žrtve omalovažavanja, bezobrazluka i postavljanja manipulativnih sadržaja.
Na treće pitanje, Navedite predloge za preventivno delovanje škole u cilju sprečavanja i širenja digitalnog nasilja? određen broj nastavnika misli da ne postoje čvrsta i brza pravila u rešavanju problema digitalnog nasilja. Rekli su da svoja iskustva o nasilničkom ponašanju na internetu treba podeliti sa učenicima, njihovim porodicama i primeniti strategiju otpora kroz emocionalnu i psihološku podršku žrtve od maltretiranja. Zatim naučiti da rukuju tehnologijom, posebno društvenim mrežama da bi se izbeglo digitalno nasilje. Konkretno, predlog pojedinih nastavnika je da učenici ignorišu uvredljive poruke i po potrebi deaktiviraju svoj nalog na drušvenim mrežama, kako bi im to pomoglo da ostanu sigurni od maltretiranja putem interneta.
Na osnovu dobijenih podataka istraživanjem pokazalo se da su nastavnici upoznati sa pojmom ,,digitalno nasilje“ kao i sa značajnim karakteristikama, oblicima i sredstvima vršenja digitalnog nasilja. Ono što je važno jeste činjenica da nastavnici umeju da prepoznaju određene signale kada su deca izložena digitalnom nasilju. Značajan podatak koji je dobijen istraživanjem jeste i to da nastavnici imaju pozitivne stavove prema merama prevencije digitalnog nasilja u školi.
Moderno doba i razvoj tehnologije sa sobom je doprinelo u velikoj meri razvoju društva i svakodnevnog funkcionisanja u kontekstu razmene i dostupnosti informacija, besplatnom pronalaženju informacija, dostupnosti edukativnih sadržaja i mnogih drugih stvari. Međutim, svet tehnologije isto tako predstavlja i rizičnu sredinu za pojedinca koji se ne snalazi u virtuelnom svetu. Upravo deca i mladi predstavljaju rizičnu grupu koja može biti izložena uznemiravanju i nasilju putem interneta i digitalne tehnologije.
Najveći deo vremena pored porodice deca provode sa vršnjacima i nastavnicima u školi. Škola bi trebalo da predstavlja sigurnu sredinu, u kojoj se deca osećaju bezbedno. S obzirom na karakteristike digitalno nasilje je prisutno u bilo koje doba dana i na bilo kom mestu. Samim tim digitalno nasilje se događa kada su deca u školi i van škole. Nastavnici imaju značajnu ulogu kada je u pitanju prepoznavanje izloženosti digitalnom nasilju, ali i u merama prevencije i intervencije u kontekstu digitalnog nasilja.
Istraživanjem smo došli do rezultata da su nastavnici u školama u većini upoznati sa karakteristikama i oblicima digitalnog nasilja. Nastavnici su upoznati sa specifičnostima digitalnog nasilja, u odnosu na tradicionalno nasilje i prepoznaju osnovne oblike digitalnog nasilja koje se dešava u virtuelnom svetu. Takođe, nastavnici su upoznati sa načinima vršenja digitalnog nasilja. Kada je reč o oruđima, odnosno sredstvima vršenja digitalnog nasilja, rezultati su nam pokazali da se digitalno nasilje može vršiti kako slanjem video i slikovnih materijala, tako i putem pričaonica, blogova i foruma.
Kod deteta koje je izloženo digitalnom nasilju mogu se primetiti različite promene u ponašanju, a nastavnici kao osobe koje provode dosta vremena sa učenicima mogu primetiti određene signale da nešto nije u redu i da se nešto dešava. Nastavnici su se složili da deca koja su izložena digitalnom nasilju pretenduju da izbegavaju školu, jer se ne osećaju bezbedno kao i da ispoljavaju različite psihosomatske simptome.
U cilju sprečavanja digitalnog nasilja nephodno je preduzeti određene mere na nivou škole. Nastavnici su saglasni da je veoma bitno organizovati različite aktivnosti, radionice povodom obeležavanja značajnih datuma, organizovati razgovore i tribine sa roditeljima o digitalnom nasilju, ali i u saradnji sa učenicima organizovati različite vršnjačke obuke. Dakle nastavnici pridaju veliki značaj merama prevencije što je itekako pozitivno, jer u tom slučaju oni su spremniji za saradnju i učešće u sprovođenju mera prevencije.
_______________________________________________________________________________________________________________
*Kuzmanović, D., Lajović B., Grujić, M. i Medenica G. (2016). Digitalno nasilje – prevencija i reagovanje, Beograd: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i Pedagoško društvo Srbije.
