Navršilo se punih dvadeset i sedam godina otkako su tamni oblaci nepravde prekrili naše nebo, ali sećanje na one koji su u tom vihoru stradali ostaje neprolazno i duboko urezano u svest Vranja. Povodom Dana sećanja na žrtve NATO agresije, gradonačelnik Slobodan Milenković podelio je svoje utiske nakon centralnog komemorativnog skupa, naglašavajući da protok vremena nije, niti može izbledeti tragove bola koji je ovaj grad podneo. Njegove reči odjekuju kao eho kolektivne tuge, ali i ponosa na zajednicu koja s pijetetom čuva uspomene na svoje najmilije koji su postali žrtve jednog surovog istorijskog trenutka.
Poseban pečat ovogodišnjoj godišnjici dala je snažna poruka državnog vrha, ali su još dublji trag ostavile lične ljudske sudbine koje su pred okupljenima oživele najteže trenutke naše novije istorije. Gradonačelnik je naročito izdvojio emotivnu snagu govora predsednika Republike, ali je kao najpotresniji momenat naveo ispovest gospođe Julijane, koja je u tim ratnim godinama izgubila člana svoje porodice. Takva svedočanstva nisu samo puki podsetnik na prohujalo vreme, već živa rana koja nas opominje na svu neopravdanost i težinu čina čije posledice i danas, skoro tri decenije kasnije, osećamo u svakodnevnom životu.
Dužnost svakog Vranjanca, ali i čitavog naroda, jeste da u zaborav ne pusti šezdeset i dvoje sugrađana koji su položili svoje živote na oltar otadžbine. U našim mislima i molitvama trajno mesto zauzimaju Irena Mitić, Milica Stojanović iz sela Pavlovac, kao i Dalibor Spasić iz Soderce, čija su imena postala simboli nevinosti i stradanja. Uz njihova imena, gradonačelnik podseća i na sve ostale žrtve agresije, ali i na ekološku katastrofu izazvanu osiromašenim uranijumom, koja predstavlja tihi teret sa kojim se i dalje suočavamo. Čuvanje ovih bolnih istina nije samo čin sećanja, već naša moralna obaveza prema prošlosti i svetionik za budućnost u kojoj se ovakve nepravde više nikada ne smeju ponoviti.
