O nekim važnim podacima iz istorije našeg naroda, koje retko koja nacija uopšte može i posedovati, ali i ponositi se, nama su poznati polovično ili ih uopšte ne znamo.
1. Karlo Veliki u 9. veku izdao jasnu naredbu: Ako Česi napadnu njegovo Franačko carstvo da se digne trećina vojske. Ali ako napadnu Srbi, da se digne cela vojska.
2. Na komemoraciji Nikoli Tesli u New Yorku po njegovoj želji svirana je srpska rodoljubna pesma Tamo daleko. Govorio je gradonačelnik Njujorka, Fjorelo la Gvardija a sve prenosio Radio New York. Teslini posmrtni ostaci su kasnije preneti u Beograd.
3. U Skadarliji je tridesetih godina prošlog veka profesor Velike škole Đorđe P. Jovanović pronašao lobanju „Beogradskog neandertalca“. Prvi „Beograđanin“ je dakle živeo pre dalekih 40 – 70.000 godina.
4. Rimski bunar na Kalemegdanu zapravo nije rimski nego austrijski i zidan je od 1717. do 1731. godine, a dubok je 51 metar. Kao i cela tvrđava bio je pravo tehnološko čudo za to vreme.
5. Mošti Svetog Save nisu spaljene na Vračaru nego na Tašmajdanu, otprilike tamo gde se danas nalazi restoran „Poslednja šansa“ a koji je u to doba nazivan Čupina umka.
6. Vuk Karadžić je 1861. godine imenovan počasnim građaninom Zagreba, a Povelja je iz poštovanja prema srpskom velikanu napisana na našoj ćirilici!
7. Beogradsku mumiju je 1888. godine Hadži Pavle Riđički poklonio Narodnom muzeju u Beogradu. Mumifikovane ostatke egipatskog sveštenika Nesmina, stare 2.300 godina je Riđički kupio na svom putovanju u Egiptu. Nije ukradena ili oteta!
8. U Prvom svetskom ratu, Srbija je bila okupirana, Vlada izmeštena, a kralj u izbeglištvu, ali vrednost srpskog dinara je sve vreme ostala stabilna a kurs nepromenjen – 88 franaka za 100 dinara.
9. Osamnaest dugih dana srpski vojnici su u Prvom svetskom ratu pokušavali da osvoje Kajmakčalan od Bugara i na kraju uspeli, preuzimajući važno strateško mesto. Osmatračnica srpske Vrhovne komande je posle rata prenesena u Pionirski park ispred Narodne skupštine gde i danas ponosno stoji.
10. Srbija je prva zemlja koja je u Evropi posle Francuske ukinula feudalizam. Sretenski ustav iz 1835. godine je bio toliko liberalan da je Austrija tražila njegovo hitno ukidanje a ruski ambasador ga je pogrdno nazvao „francuskim semenom na Balkanu“. Piše dominomagazin.com
11. U holu zgrade Međunarodnog Crvenog krsta u Ženevi se nalazi tabla sa natpisom: „Budi tako human kao što je bila humana Srbija 1885. godine“. Postavljena je u znak sećanja na priznanje koje je ova organizacija dodelila srpskom Crvenom krstu za pomoć Bugarskoj, zemlji sa kojom je Srbija bila u ratu.