Letu je i zvanično došao kraj. Dok sumrak spušta zavesu na još jedan letnji dan, astronomska jesen stiže tačno u sredu, 23. septembra u 2.05 časova. U tom trenutku, nastupa jesenja ravnodnevica — magičan astronomski balans kada dan i noć traju približno jednako, pre nego što noći preuzmu prevlast i zvanično zakoračimo u najtoplije obojeno godišnje doba.
Dok se na severnoj hemisferi pripremamo za prve hladnije vetrove, miris pečenih kestenova i šuštanje lišća pod nogama, evo nekoliko najzanimljivijih detalja i činjenica koje jesen čine jedinstvenom:
1. Ples svetlosti i ravnodnevnica
Izraz ekvinocij potiče od latinskih reči aequus (jednak) i nox (noć). Zanimljivo je da jesen ne počinje uvek istog datuma — iako u narodu vlada uverenje da jesen nastupa 21. septembra, zbog odstupanja između kalendarske i astronomske godine, jesenji ekvinocij varira između 22. i 24. septembra.
2. Zašto lišće menja boju?
Priroda u jesen izvodi najlepšu čaroliju. S smanjenjem sunčeve svetlosti, drveće prestaje da proizvodi hlorofil (zeleni pigment koji hrani biljku). Kako se zelena povlači, na površinu izbijaju skriveni pigmenti: karotenoidi pružaju tople žute i narandžaste tonove, dok antocijani stvaraju raskošne crvene i ljubičaste nijanse.
3. Vreme za novi početak i spori ritam
Dok proleće simbolizuje buđenje, jesen nas uči umetnosti usporavanja i sakupljanja plodova rada. Ovo je doba godine kada se priroda priprema za san, a ljudi prirodno okreću toplini doma, toplim napicima, dobrim knjigama i ušuškijim zimskim garderobama.
4. Ogledalo na drugoj strani sveta
Dok mi vadimo džempere i pripremamo se za hladnije dane, na južnoj polulopti (u mestima poput Australije, Južne Amerike i Južne Afrike) u istom ovom trenutku počinje — proleće!
Jesen će trajati sve do 21. decembra, kada predajemo štafetu zimi. Do tada, iskoristite sunčane dane, uživajte u šetnjama kroz obojene parkove i prepustite se posebnom šarmu koji nosi ovo godišnje doba.