Foto: Wikipedia
Aleksandar Ranković, poznat kao Leka, bio je jedan od najuticajnijih političara socijalističke Jugoslavije. Njegova karijera, od revolucionara i narodnog heroja do potpredsednika države, završila se naglo na čuvenom Brionskom plenumu 1966. godine, što je označilo prekretnicu u jugoslovenskoj istoriji.
Uspon
Rođen 28. novembra 1909. godine u Draževcu kod Obrenovca, Ranković se rano priključio Komunističkoj partiji. Tokom Drugog svetskog rata bio je član Vrhovnog štaba i jedan od organizatora OZNE, službe bezbednosti nove Jugoslavije. Posle rata postao je ministar unutrašnjih poslova, a kasnije i potpredsednik SFRJ. Smatran je Titovim najbližim saradnikom i „čuvarom sistema“.
Brionski plenum
U julu 1966. godine, na Brionima, Ranković je optužen da je služba bezbednosti prisluškivala samog Tita. Iako nikada nije dokazano da je lično naredio takve radnje, politička odluka bila je jasna – Ranković je smenjen i uklonjen iz svih funkcija. Njegov pad označio je kraj centralizovane kontrole i početak jačanja republičkih struktura, što će kasnije imati dalekosežne posledice po jedinstvo Jugoslavije.
Nasleđe
Ranković je ostao upamćen kao narodni heroj i simbol jedne epohe. Za jedne je bio branilac jedinstva i stabilnosti, dok ga drugi pamte kao oličenje represije. Njegova smrt 1983. godine u Dubrovniku izazvala je masovno okupljanje građana na sahrani u Beogradu, što je pokazalo da je i posle političkog pada ostao figura od ogromnog značaja.
Smena Aleksandra Rankovića bila je više od političkog obračuna – bila je signal da se Jugoslavija menja. Njegov uspon i pad i danas se posmatraju kao ključni trenutak u istoriji zemlje, a pitanje „šta bi bilo da je Ranković ostao“ ostaje otvoreno u kolektivnom sećanju.