Foto: Pčinjski 017 Portal
Danas se obeležava praznik Svete Petke, koja je poznata i kao Paraskeva, i jedna je od najvoljenijih svetiteljki u pravoslavnom svetu. Rođena u 10. veku u gradu Epivatu, blizu današnjeg Istanbula, od malih nogu pokazivala je duboku pobožnost i saosećanje prema siromašnima i bolesnima. Njeno ime, koje na grčkom znači „petak“, simbolično je povezano sa danom Hristovog stradanja, ali i sa danom kada se vernici okupljaju u molitvi.
Život posvećen Bogu
Sveta Petka je još kao mlada odlučila da se odrekne svetovnog života i posveti Bogu. Napustila je dom i krenula putem asketizma, boraveći u pustinji, manastirima i mestima tišine, gde je danonoćno molila i postila. Njena vera bila je snažna, a njena ljubav prema ljudima bezgranična. Veruje se da je mnoge iscelila molitvom i da je njena prisutnost donosila mir i utehu.
Čudotvorna moć i kult svetiteljke
Mošti Svete Petke danas se nalaze u rumunskom gradu Jašiju, gde se svake godine okupljaju hiljade vernika iz svih krajeva sveta. Njena čudotvorna moć priziva ljude koji traže isceljenje, zaštitu i duhovnu snagu. U srpskom narodu, Sveta Petka se posebno poštuje kao zaštitnica žena, bolesnih i siromašnih. Mnoge crkve i manastiri posvećeni su upravo njoj, a njen dan – 27. oktobar – obeležava se sa velikim poštovanjem.
Molitva Svetoj Petki
Vernici joj se obraćaju molitvom u trenucima nevolje, bolesti i duhovne borbe. Njena molitva se smatra snažnom zaštitom od zla i izvorom utehe. U narodnoj tradiciji, Sveta Petka je simbol tihe snage, strpljenja i vere koja ne posustaje.
Istorijski hod svetiteljke kroz vekove
Sveta Petka, poznata i kao Prepodobna Paraskeva, rođena je krajem 10. veka u Epivatu, malom vizantijskom gradu na obali Mramornog mora. U vreme kada je Vizantijsko carstvo bilo na vrhuncu svoje duhovne i kulturne moći, njen život se odvijao u atmosferi duboke religioznosti i teoloških rasprava koje su prethodile Velikoj šizmi (1054. godine hrišćanska crkva podelila se na pravoslavnu i katoličku) između istočne i zapadne crkve.
Odricanje od svetovnih uživanja
Još kao devojka, Petka je napustila porodični dom i krenula putem asketskog života. Prema predanju, boravila je u pustinji blizu Jordana, gde je provela godine u molitvi, postu i tišini. Njena odluka da se odrekne svetovnih uživanja i posveti Bogu bila je radikalna, ali duboko poštovana. U to vreme, žene koje su birale monaški život bile su retke, što njen primer čini još značajnijim.
Mošti koje su putovale kroz vekove
Nakon smrti, Sveta Petka je sahranjena u rodnom Epivatu, ali njene mošti nisu ostale tamo. Tokom narednih vekova, prenošene su kroz različite pravoslavne zemlje, što je dodatno učvrstilo njen kult:
- U 13. veku, mošti su prenete u bugarski grad Trnovo, tadašnji verski centar Balkana.
- U 14. veku, dolaze u Srbiju, gde se čuvaju u Beogradu, u vreme despota Stefana Lazarevića.
- U 16. veku, nakon osmanskog osvajanja, mošti se sele u Carigrad.
- Konačno, u 17. veku, dolaze u rumunski grad Jaši, gde se i danas nalaze u Sabornoj crkvi.
Ova neprestana migracija moštiju kroz pravoslavni svet simbolizuje duhovno jedinstvo naroda koji je poštuju.
Narodno poštovanje i praznici
U srpskom narodu, Sveta Petka se poštuje kao zaštitnica žena, bolesnih i siromašnih. Njena slava, Petkovdan, obeležava se 27. oktobra, a mnoge porodice je slave kao krsnu slavu. Osim toga, 8. avgusta se obeležava dan prenosa njenih moštiju u Srbiju. U narodnoj tradiciji, veruje se da njena voda leči, da njene ikone štite domove, i da njena molitva donosi utehu.