Danas, 30. jula po novom kalendaru, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave praznik posvećen Svetoj velikomučenici Marini, u narodu poznatoj kao Ognjena Marija. Ovaj praznik se proslavlja sa velikim poštovanjem, a za njega su vezana mnoga verovanja i običaji.
Ko je bila Sveta Marina?
Sveta Marina je rođena u Antinohiji u III veku, tokom vladavine cara Dioklecijana, progonitelja hrišćana. Od malena je bila vaspitavana u hrišćanskoj veri i, kada je odrasla, hrabro je odbijala sve pokušaje da je odvrate od Hrista. Zbog svoje nepokolebljive vere, bila je izložena strašnim mukama, ali je uz pomoć Božiju sve izdržala. Legenda kaže da je preživela pokušaj spaljivanja, a zatim i potapanja, što su svedoci tumačili kao Božje čudo. Na kraju, po naređenju cara, posečena je mačem, a njena duša je otišla Gospodu.
Narodna verovanja i običaji
Praznik Ognjene Marije je u narodu obeležen strogim pravilima, jer se veruje da je to opasan praznik na koji treba posebno paziti. Neke od najvažnijih tradicija su:
- Paljenje vatre: Prema verovanju, na ovaj dan se ne radi ništa sa vatrom, kako u kući, tako ni na njivi. Zato se pali vatra na otvorenom, obično na lomači, i preskače se radi zdravlja.
- Ne radi se ništa: Smatra se da na Ognjenu Mariju ne treba raditi nikakve teške poslove, pogotovo ne u polju. Običaj je da se sve završi dan ranije, a da se ovaj dan provede u miru i molitvi.
- Pomoć ženama: Prema predanju, Sveta Marina je zaštitnica žena i devojaka. Zato joj se one mole za zdravlje, sreću u braku i zaštitu od bolesti.
U nekim krajevima, Ognjena Marija se slavi i kao zaštitnica od groma i nevremena, pa se na ovaj dan ne ide u polje i ne radi na otvorenom.