Osnovne psihološke potrebe – za ljubavlju i pripadanjem, moći i uvažavanjem, slobodom i zabavom možemo zadovoljavati i u realnom i u virtuelnom okruženju, ali ne smemo zaboraviti na ravnotežu između ta dva sveta. Kada govorimo o korišćenju interneta, početkom 21. veka on postaje vodeći komunikacijski medij i danas predstavlja neizostavan element svakodnevnog funkcionisanja. Osim izvršavanja brojnih zadataka i obaveza, internet, odnosno društvene mreže omogućavaju nam virtualno druženje, upoznavanje različitih ljudi i razmenu ideja, komunikaciju s prijateljima i produbljivanje odnosa, učenje, savladavanje novih veština i razvoj brojnih kompetencija. Navedeno, ali i uopšte svako ponašanje, motivisano je nekom od osnovnih ljudskih potreba koju u pojedinoj situaciji i trenutku nastojimo zadovoljiti.
Zapravo su mladi bili primorani svoje kontakte i druženja, ali i pohađanje nastave i brojne poslove, “preseliti” u virtualno okruženje. Istraživanja provedena i pre perioda pandemije pokazuju da učenici većinu svog slobodnog vremena uglavnom provode koristeći društvene mreže i boraveći u virtualnom okruženju radije nego da se u realnom okruženju uživo druže sa svojim prijateljima. Upravo je zato izuzetno važno prepoznati, odnosno identifikovati koje su to potrebe i na koji ih način zadovoljavamo pomoću društvenih mreža, što nam može pomoći u tome da ih koristimo na ispunjeniji način – tako da koristimo sve njihove prednosti, a pritom ne zaboravimo brigu o vlastitoj dobrobiti i mentalnom zdravlju i u “offline” okruženju.U virtualnom okruženju, uprkos njegovim brojnim prednostima, možemo svedočiti i mnogim neprihvatljivim i rizičnim oblicima ponašanja. Ona nas mogu povrediti, ostaviti složene i dugotrajnije posledice, nepovoljno uticati na naše mentalno, ali i celokupno zdravlje.
Nakon što imamo celovitu sliku o načinima zadovoljenja svojih potreba, razmislimo u kojem okruženju ih dominantno zadovoljavamo. Više u realnom ili virtualnom prostoru? Kako osmisliti što više načina o tome kako bi potrebe koje dominantno zadovoljavamo u virtualnom okruženju mogali to činiti u realnom okruženju. Pokušati odrediti da postupno, jednu po jednu potrebu počnemo u većoj meri zadovoljavati u realnom okruženju vodeći se vlastitim datim predlozima. Ako se uspe iz prve, odlično, potrebno je istrajati u tom ponašanju. A ako ne, nije problem, ne treba se obeshrabriti! Često je vrlo teško promeniti neke navike ponašanja. Razmisliti o tome što je uticalo na to da je odluka ponovno “pala” na virtualno okruženje i prilikom drugog pokušaja, voditi računa i o navedenom. Postoji velika veraovatnoća da će biti uspešno! Uravnoteženim zadovoljavanjem potreba, lično odgovornim ponašanjem u virtualnom okruženju i brigom o celokupnom zdravlju doprinosimo većem zadovoljstvu vlastitim životom!
Mladi kao glavnu motivaciju za korišćenje društvenih mreža ističu činjenicu da ih većina njihovih prijatelja koristi pa i oni to čine. Isto tako, društvene mreže im omogućavaju stupanje u kontakt sa svojim prijateljima u bilo kom trenutku, održavanje veza s onima koje ne vide često te komuniciranje s članovima porodice ili rodbinom koja nije blizu. Takođe, pružaju im i priliku za stvaranje novih poznanstva. Osim toga, kao vrlo česte motive mladi spominju i korišćenje društvenih mreža s ciljem izbegavanja dosade, “beg” od neprijatnih emocija i usamljenosti, stvaranje osećaja “brzog zadovoljstva” te informisanje. Ne smemo zanemariti činjenicu da u periodu adolescencije imamo priliku u virtualnom okruženju razvijati svoj identitet – dok god to činimo autentično i realno.
Ali, društvene mreže mladi, kao i odrasli, često koriste automatski, bez puno razmišljanja o tome zašto im to iskustvo treba te što im ono u određenom trenutku pruža. Prepoznavanje najčešćih motiva i potreba koje zadovoljavaju uz pomoć društvenih mreža može im pomoći da ih koriste na zdraviji način, odnosno tako da uživaju u svim prednostima koje one pružaju, ali da pritom brinu o svojoj dobrobiti i dobrobiti drugih.
Komunikacija na Internetu i društvenim mrežama nudi nam mnoge pogodnosti. Jedna od njih je da se slobodno izražavamo o raznim temama koje nas zaokupljaju. Pored toga, važno je napomenuti da oni omogućavaju da kažemo stvari koje ne bismo uradili u drugim okolnostima komunikacije, posebno ne u direktnoj komunikaciji licem u lice. Novi mediji imaju svoj dodatni uticaj i značenje, podstičući određene vidove komunikacije koje inače ne praktikujemo u drugim situacijama.
Na kraju, možemo dodati da načini na koje koristimo društvene mreže i internet postepeno stvaraju kulturu onlajn komunikacije. Posebno je važno da se, pored njihove lične upotrebe, razvijaju i kao javno dobro, odnosno da aktivno usvajamo i koristimo pravila za pozitivnu i tolerantnu komunikaciju na Internetu. Ovo je veoma važno za društvo i zajednicu kojoj pripadamo, a nove komunikacione platforme i tehnologije mogu biti mesta na kojima obogaćujemo i unapređujemo našu javnu komunikaciju. Nepoštovanje kultura onlajn komunikacije samo podstiče korisnike da zloupotrebljavaju Internet u lične ili sebične svrhe i da bi negativna i toksična komunikacija preovladala.
Funkcionišući odvojeno i izolovano u svojim domovima, covid-kriza je doprinela smanjenju socijalizacije, komunikacije i usmerila pažnju ljudi na društvene mreže i medije, a pre svega na mlade. Iako upotreba interneta i elektronskih uređaja ima mnoge prednosti, uključujući obrazovanje, postoje i mnogi nedostaci koji stvaraju nove probleme. Sa sve većim prisustvom društvenih mreža i smanjenom interakcijom sa društvom, elektronska komunikacija postaje sve veći problem, što u većini slučajeva rezultira određenom lošom konotacijom, nepouzdanom komunikacijom, lažnim vestima, širenjem propagande, kao i pojava sve češćeg sajber uznemiravanja među pojedincima.
Mlađi korisnici društvenih mreža nisu dovoljno svesni i informisani da se njihovi lični podaci mogu zloupotrebiti na različite načine. Sve je veći broj lažnih profila, koji pretpostavljaju tuđi identitet, korisničkih profila koji služe za omalovažavanje, pisanje uvredljivih komentara, deljenje tuđih fotografija i njihovih podataka u javnim različitim društvenim mrežama. Često se dešava da maloletnici imaju svoj profil na kome objavljuju fotografije, ali i upuštaju se u razgovor sa nepoznatim osobama koje se lažno predstavljaju i koje mogu da ih dovedu do direktnog susreta.
Provođenje previše vremena igrajući video igrice može biti opasno i može dovesti do značajnijih zdravstvenih problema. Zdravstveni radnici počinju da shvataju dugoročne efekte previše igranja igara. Mladi koji su zavisni od video igrica često imaju zdravstvene probleme zbog nedostatka fizičke aktivnosti, loše ishrane i problema sa vidom i sluhom. Deca sa zavisnošću od video igrica mogu imati problema sa spavanjem, postati razdražljiva ili biti opsednuta igranjem igrica u svakoj prilici koju dobiju. Zavisnost od video igrica može da ometa navike nege o sebi poput tuširanja ili nošenja čiste odeće. Takođe može izazvati probleme u vezi i uticati na učenje u školi.
Zavisnost od video igrica može biti jednako opasna kao i svaka druga zavisnost, i treba je tretirati kao takvu. Prvi korak u prevazilaženju zavisnosti je sposobnost prepoznavanja da ona postoji. Ako neko koga poznajete pokazujete bilo koji od opisanih znakova ili simptoma, ne treba se ustručavati potražiti pomoć. Posmatranje svake osobe i pojedinačnih okolnosti, a ne samo opštih simptoma, od suštinske je važnosti za lečenje zavisnosti od igara. Često će razlozi biti mnogo kompleksniji od toga da osoba samo voli igre. Verovatno će ispod toga ležati gubitak kontrole u drugim aspektima života, ili opšti osećaj beznadežnosti osobe koja traži bekstvo u svet igara. Uzroci mogu biti nedostatak porodične podrške, problemi u porodici, nemanje perspektive za zapošljavanje ili obrazovanje, nedostatak prijatelja, za šta zamena može biti onlajn-zajednica igrača. Možda su igre, posebno besplatne online igre, jedino dostupna stvar na kraju dugog radnog dana koje osoba sa niskim prihodima može priuštiti sebi, što olakšava hvatanje u zamku. Možda će neko biti prisiljen da se preseli na mesto gde nema prijatelja, porodice ili mogućnost da se bavi svojim hobijem, tako da će igre brzo postati jedina stvar koja mu daje radosti.
Foto: Ministarstvo informisanja i telekomunikacija