Prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar finansija Siniša Mali izjavio je da su izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom spremne i da javna rasprava o tome počinje 17. jula.
Mali je izrazio očekivanje da će izmene pomenutog zakona u parlamentu biti usvojene tokom septembra, nakon čega može početi i njihova primena.
Prvi potpredsednik Vlade je naveo da će od septembra ili oktobra za svako prvorođeno dete biti isplaćeno po 500.000 dinara, a za drugorođeno dete roditelji će dobijati po 600.000 dinara.
On je dodao da je, osim ovog važnog zakona, za građane Srbije lepa vest i da je uspešno završena treća revizija aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), uz ocenu te institucije da je Srbija svetla tačka u evropskoj ekonomiji.
Svaki postavljeni cilj smo postigli. Pred nama su dalji veliki ciljevi predviđeni planom „Srbija 2027“, a kroz koji će ukupno biti uloženo 17,8 milijardi evra u putnu infrastrukturu, obrazovanje, energetiku, zdravstvo i sve što podiže životni standard građana, ukazao je on.
Mali je izveštaj MMF-a ocenio kao potvrdu da je Srbija na pravom putu, i dodao da je u prvom kvartalu ove godine ostvaren rast BDP-a od 4,7 odsto, što je najviši rast u Evropi, te da je cilj rast BDP-a od 3,8 ili 4 odsto u ovoj godini.
Prema njegovim rečima, Srbija, uprkos svim izazovima, beleži rekordan rast priliva stranih direktnih investicija od 4,5 milijardi evra prošle godine i 2,3 milijarde evra u prvih šest meseci ove godine, rekordno nisku nezaposlenost uz rekordno visoku zaposlenost.
Prvi potpredsednik Vlade je naglasio i da je obezbeđena dodatna stabilnost kupovinom pet tona zlata čime je Narodna banka Srbije podigla rezerve zlata na 46 tona, da Srbija ima rekordan nivo deviznih rezervi, te 700 milijardi dinara na računu u ovom trenutku uz, kako je rekao, održavanje javnog duga ispod 50 odsto BDP-a.
On je napomenuo da se sve važne odluke donose nakon objektivnog sagledavanja stvari, a uprkos činjenici da nije sve idealno, i da su veliki svetski izazovi i na Bliskom istoku i u Ukrajini, Srbija je spremna da reaguje i na nove krize.
Mali je precizirao da Srbija ima jasan cilj da 2027. godine, sa organizacijom Međunarodne specijalizovane Ekspo izložbe, dostigne 100 milijardi evra BDP-a, što će biti tri puta veći BDP u odnosu na 33 milijarde koliko je iznosio pre 10-11 godina.
Važno je, dodao je prvi potpredsednik Vlade, da se nastavi sa pronalaženjem novih izvora rasta u čemu je litijum važna tema za Srbiju sa kojim bi naša zemlja postala snažnija i ekonomski i politički.
To postaje najvažnija sirovina bez koje neće moći da se proizvode ni mobilni telefoni ni električni automobili, objasnio je on i ukazao na to da pitanja u vezi sa litijumom postaju pitanja od nacionalnog značaja.
Ta tema se, kako je naglasio, otvara i u Srbiji o čemu će se razgovarati sa svima, ali da je važno da se iskoristi taj potencijal.
Mali je poručio i da bi se time napravio ceo lanac vrednosti, uz postrojenje koje se bavi preradom, potom sa otvaranjem fabrika baterija, električnih vozila, što bi sveukupno dalo između 10 i 12 milijardi evra doprinos BDP-u, uz 20.000 novih radnih mesta
Od nas zavisi da li ćemo iskoristiti tu šansu. Hoćemo sa svima da pričamo kako bismo doneli stratešku odluku. To je dugoročni projekat, sve bi moralo da se uradi po najvišim standardima, ali je činjenica da je to ogromna šansa za Srbiju, naglasio je Mali.
On je podsetio i na to da je u aprilu prosečna zarada iznosila 825 evra, što je realni rast zarada od 10 odsto u odnosu na april prošle godine.
U dinamici smo da ćemo do decembra 2025. imati prosečne zarade od 1.000 evra, da bismo 2027. godine stigli do planiranih 1.400 evra prosečnih plata. Govorimo o velikim projektima, ali vodimo računa o građanima, zaključio je on.