Foto: Wikipedia
U kalendaru pravoslavnih praznika, 16. novembar zauzima posebno mesto – tada se proslavlja Đurđic, dan posvećen Svetom Georgiju, jednom od najpoštovanijih hrišćanskih svetitelja. Iako mnogi poznaju Đurđevdan, prolećni praznik koji slavi njegovog mučeništva, Đurđic je dan kada se obeležava prenos njegovih moštiju iz Nikomidije u Lidu, u današnjem Izraelu, i spada u red velikih praznika Srpske pravoslavne crkve.
Ko je bio Sveti Georgije?
Sveti Georgije, poznat i kao Sveti Đorđe, bio je rimski vojnik i hrišćanski mučenik iz 3. veka. Njegova hrabrost, vera i spremnost da strada za Hrista učinili su ga simbolom borbe dobra protiv zla. Legenda o Svetom Đorđu koji ubija aždaju postala je univerzalni simbol pobede svetlosti nad tamom, a njegov lik često krasi ikone, freske i grbove širom sveta.
Đurđic kao krsna slava
Za mnoge pravoslavne porodice u Srbiji, Đurđic je krsna slava – dan kada se okuplja porodica, pale sveće, lomi slavski kolač i uz molitvu i trpezu proslavlja zaštitnik doma. Ovaj praznik nosi duh zajedništva, zahvalnosti i duhovne obnove. U narodu se veruje da je Sveti Đorđe zaštitnik ratnika, siromašnih i onih koji traže pravdu.
Narodni običaji i verovanja
Đurđic se uvek obeležava u vreme kada jesen prelazi u zimu, pa su mnogi običaji vezani za kraj poljoprivrednih radova i pripremu za zimski period. U nekim krajevima Srbije, domaćice na ovaj dan mese slavski kolač u obliku krsta, dok se u drugim mestima pripremaju posebna jela bez mesa, jer praznik često pada u vreme posta.
Veruje se da na Đurđic ne treba raditi teške poslove, niti se svađati, jer to donosi nesreću. Umesto toga, dan je namenjen molitvi, pomirenju i okupljanju porodice.
Đurđic danas – spoj tradicije i savremenog duha
U savremenom društvu, Đurđic ostaje snažan simbol duhovnosti i identiteta. Iako se način proslave menja, suština ostaje ista – poštovanje predaka, vera u bolje sutra i snaga zajedništva. Mnogi koriste ovaj dan da se prisete svojih korena, obnove porodične veze i pronađu mir u duhovnosti.