U subotu, 27. septembra, pravoslavni vernici obeležavaju Krstovdan, dan posvećen uspomeni na pronalazak Časnog krsta na kojem je raspet Isus Hrist. Ovaj praznik obeležen je crvenim slovom u kalendaru pod nazivom Vozdviženje Časnog Krsta.
Vozdvženje znači podizanje. Ovaj praznik obeležava se dva puta tokom godine, a sutrašnji je poznat u narodu i kao jesenji Krstovdan. Drugi je zimski i slavi se 18. januara.
Krstovdan je dan strogog posta, kada se vernici uzdržavaju od mrsne hrane, a mnogi poste i na vodi. Post simbolizuje duhovno očišćenje. U hramovima širom Srbije služe se svečane liturgije, a vernici se okupljaju u molitvi, zahvalnosti i pokajanju.
Praznik nosi snažnu simboliku – Krst kao znak spasenja, vere i nade. U narodnoj tradiciji, Krstovdan je i dan kada se, prema verovanju, „određuje vreme“ – ako na Krstovdan padne kiša, veruje se da će jesen biti blaga, a zima bogata snegom, ako ne bude kiše onda će sledeća godina biti sušna.
U narodu postoji i izreka vezana za ovaj praznik a ona glasi: „Ko se krstom krsti, za Krstovdan posti“.
Naš Portal poziva sve čitaoce da praznik provedu u miru, sabranosti i duhovnoj tišini, poštujući običaje i značaj koji Krstovdan nosi za pravoslavni narod.