U eri digitalne transformacije, pitanje koje sve češće iskače iz svakodnevnih razgovora roditelja, pedagoga i psihologa glasi: „Da li će deca koja koriste veštačku inteligenciju postati pametnija kada odrastu?“ I dok odgovor nije jednostavan, sve ukazuje na to da AI ne oblikuje samo način na koji deca uče, već redefiniše samu prirodu inteligencije.
Pametnija — ali kako?
Pamet nije jedinstven pojam. Ona uključuje kognitivne sposobnosti, emocionalnu inteligenciju, kreativnost i kritičko razmišljanje. Deca koja koriste AI alate, poput virtuelnih učitelja, interaktivnih aplikacija i algoritamski vođenih edukativnih platformi, imaju potencijal da:
- Brže dolaze do informacija
- Uče u skladu sa sopstvenim ritmom
- Razvijaju bolje digitalne veštine
- Bruse sposobnost rešavanja problema uz pomoć tehnologije
Međutim, da li je to dovoljno da ih nazovemo „pametnijima“?
AI kao alat, ne zamena
Stručnjaci se slažu da veštačka inteligencija može biti moćan saveznik u obrazovanju dece — pod uslovom da se koristi promišljeno. Deca koja previše zavise od AI rizikuju da razviju površno znanje, bez dublje analize ili samostalnog zaključivanja.
Inteligencija budućnosti
Učenje uz AI sve više podseća na saradnički proces — deca postaju partneri tehnologiji. Očekuje se da će nova generacija razviti tzv. “meta-inteligenciju” — sposobnost da razumeju kako da uče, kako da adaptiraju strategije učenja, i kako da kritički procene izvore informacija.
Pitanje više nije samo „da li će deca biti pametnija“, već „kako će izgledati pamet u budućnosti.“
Zaključak
Veštačka inteligencija ne donosi automatski pamet. Ona otvara vrata ka novim vrstama razmišljanja, ako se koristi sa svrhom i u balansiranom okruženju. Deca budućnosti neće nužno biti pametnija u tradicionalnom smislu — ali će sigurno biti digitalno mudrija.