Dok jesen polako preuzima svoje carstvo i priroda se oblači u zlatne i bakarne boje, vernici Srpske pravoslavne crkve obeležavaju Miholjske zadušnice, jedan od dana posvećenih molitvenom sećanju na upokojene. To je vreme kada se porodice okupljaju na grobljima, pale sveće i odaju poštu svojim najmilijima koji više nisu među njima.
Miholjske zadušnice nisu samo običaj koji se prenosi s kolena na koleno. One predstavljaju duboko ukorenjenu poruku o neraskidivoj vezi između živih i preminulih, o poštovanju predaka i očuvanju sećanja na one koji su svojim životima ostavili trag u našim porodicama i zajednicama.
Na ovaj dan groblja postaju mesta sabranosti i molitve. Uz zapaljene voštanice, žito i vino, vernici upućuju molitve za pokoj duša svojih srodnika i prijatelja. Tišina koja vlada među grobnim mestima često govori više od reči, podsećajući da ljubav i sećanje ne poznaju granice vremena.
Posebnu simboliku Miholjskim zadušnicama daje i period takozvanog miholjskog leta, kada topli i sunčani jesenji dani unose osećaj mira i vedrine. U tom spoju tihe jeseni i topline prirode krije se poruka nade, vere i duhovne bliskosti koja nadilazi prolaznost života.
U vremenu brzog načina života i svakodnevnih obaveza, Miholjske zadušnice podsećaju nas na važnost porodičnih korena. To je dan kada zastajemo, prisećamo se dragih lica, njihovih reči, dela i vrednosti koje su nam ostavili u amanet. Upravo zato se ovaj praznik ne doživljava samo kao dan tuge, već i kao dan zahvalnosti za sve što smo od svojih predaka nasledili.
Molitva, poštovanje i sećanje ostaju najlepši dar koji možemo da prinesemo onima koji su nas napustili. Zato Miholjske zadušnice iz godine u godinu potvrđuju da ljudi odlaze, ali uspomene, ljubav i trag koji su ostavili u našim životima ostaju zauvek.