Danas je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić najavio da će država predložiti zakon o legalizaciji koji će bez komplikovane procedure rešiti pitanje 4,8 miliona bespravnih objekata do Nove godine, a za oko 70 odsto tih objekata troškovi legalizacije iznosiće ukupno 100 evra.
On je, predstavljajući nove mere države u korist građana Srbije, u prisustvu prvog potpredsednika Vlade i ministra finansija Siniše Malog i ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandre Sofronijević, istakao da je ideja da prostom prijavom, bez komplikovanih procedura i u digitalnoj formi država evidentira sve objekte i odlučuje o vlasništvu.
Objasnio je da će građani podnositi elektronsku prijavu, nakon čega će u roku od 60 dana objekat biti legalizovan, odnosno upisano pravo svojine, navodeći da će postupak sprovoditi Agencija za prostorno planiranje i urbanizam u saradnji sa katastrom u svakoj opštini u Srbijim navedeno je na sajtu Vlade RS.
Kako je rekao, zakonom o legalizaciji urediće se tržište nekretnina, a građani će dobiti pravo da raspolažu svojom imovinom.
Naime, kako je predočio, građani će moći legalno da se priključe na infrastrukturu, da podnesu zahtev za rekonstrukciju, sanaciju i dogradnju, da legalno nasleđuju nekretnine koje su sada nelegalne.
Vučić je napomenuo i da će krediti biti povoljniji jer se upisane nepokretnosti mogu koristiti za hipoteku, a stanovi će postati jeftiniji jer će nekretnine koje su sada nelegalne biti deo uređenog tržišta.
On je naglasio da država ne odgovara za tehničke stvari, za upotrebne dozvole tih objekata, već odgovara za upis prava svojine.
Predsednik je, govoreći o gradovima, ukazao na to da će najviša cena legalizacije biti u Beogradu, i to u centralnim gradskim zonama poput Terazija i Knez Mihailove ulice, gde će iznositi 1.000 evra.
U gradovima koji zajedno sa okolnim naseljima imaju više od 100.000 stanovnika prema poslednjem popisu, kao što su Novi Sad, Niš, Kragujevac, Subotica, Leskovac, Kruševac, Novi Pazar, Zrenjanin, Pančevo, Kraljevo, Valjevo, Smederevo i Vranje, troškovi legalizacije u urbanim zonama iznosiće od 100 do 500 evra.
U seoskim područjima tih jedinica lokalne samouprave, maksimalna cena legalizacije biće 100 evra, precizirao je on.
Vučić je dodao da će u gradovima sa između 50.000 i 100.000 stanovnika, kao što su Sombor, Kikinda, Loznica i drugi, maksimalna cena legalizacije u centralnim gradskim zonama iznositi do 300 evra, dok su u seoskim i prigradskim naseljima, uključujući i sve pomoćne objekte, predviđeni troškovi od 100 do 150 evra.
Prema njegovim rečima, ove cene za legalizaciju ne odnose se na objekte koji se koriste u komercijalne svrhe.
On je posebno istakao da se novim zakonom takođe stavlja tačka na nelegalnu gradnju u Srbiji i da će ubuduće nelegalni objekti postati vlasništvo države.
Postoje, kako je rekao, samo dva osnovna uslova za koje olakšana legalizacija objekata ne važi, a to su objekti koji su građeni na tuđem zemljištu, kao i objekti građeni na zaštićenom području.
Ti objekti će najčešće postati vlasništvo države, osim ako se nalaze na površini koja je važna za ekspropriaciju za neki važan državni objekat, u tom slučaju se ruše, objasnio je predsednik.
Istovremeno, Vučić je najavio da će od 1. oktobra plate zaposlenih u zdravstvu i prosveti biti uvećane za pet odsto, dok je povećanje penzija planirano od 1. decembra, i to u iznosu od 12,2 odsto.
Takođe, kako je dodao, od 1. januara 2026. godine predviđeno je i vanredno povećanje minimalne zarade od 10,1 odsto, čime će kumulativno povećanje minimalca premašiti 30 odsto.
Sofronijević je ponovila da će građani u Srbiji po prvi put imati mogućnost da digitalnim putem upišu svoje nepokretnosti i time steknu pravo svojine.
Reč je o centralizovanom i digitalizovanom postupku koji omogućava da veliki broj građana, koji već koriste svoje nepokretnosti, budu upisani kao vlasnici, naglasila je ministarka.
Ona je istakla da su procene da će najveći broj faktičkih korisnika biti prepoznat kao stvarni vlasnik, što država prvi put može da ostvari zahvaljujući ukrštanju podataka iz različitih digitalnih baza.
Zašto jedna elektronska prijava? Zato što će ona sadržati podatke iz više zvaničnih evidencija, a njihovim ukrštanjem sa podacima koje građani dostave, dobićemo brz, jednostavan i finansijski pristupačan postupak upisa prava svojine, precizirala je Sofronijević.
Prema njenim rečima, upis prava svojine predstavlja pravno pitanje i država ne ulazi u tehničke aspekte, poput ispravnosti dokumentacije ili izvedenih radova, jer ne može preuzimati ulogu investitora.
Ona je podsetila na to da su identične odredbe već donele Grčka, Italija, Španija i Turska.
Razmotrili smo i ustavni osnov za donošenje ovog zakona. On se temelji na članovima 58 i 135 Ustava Republike Srbije, koji Republici daju pravo da uređuje imovinsko-pravne odnose, prostorno planiranje, ali i da štiti prirodna, kulturna i druga dobra, navela je Sofronijević.
Ona je dodala da će novim zakonom posebna pažnja biti posvećena zaštiti prirodnih i kulturnih dobara, uz napomenu da predloženim rešenjem neće biti nagrađeni oni koji su obmanuli kupce ili državu.
Vrlo često u većim gradovima investitori izgrade stanove, prodaju ih i potom nestanu. Država je vodila računa o tim slučajevima prilikom donošenja novih mera. Kupci takvih stanova neće biti oštećeni. Ukoliko investitor nije dostupan ili je nepoznat, građani će moći, uz plaćanje predviđene naknade, da ostvare upis prava svojine na svom stanu, objasnila je ministarka.
Kada je reč o investitorima koji su poznati državi, a koji su gradili bez potrebnih dozvola, Sofronijević je naglasila da mogu da plate troškove u visini doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, ukoliko to nisu učinili u redovnoj proceduri.