Poslednjih godina broj novih tehnologija u oblasti obrazovanja je više nego impresivan. Oni su promenili ne samo način na koji vidimo i razumemo svet oko nas – već i način na koji učimo. Cilj svih obrazovnih tehnologija je unapređenje procesa učenja i njegovih rezultata. Kada obrazovanje i tehnologija rade sinhronizovano, dobri rezultati ne kasne.
Koje su najozbiljnije inovacije u oblasti obrazovanja i kako one menjaju način na koji deca uče u Pčinjskom okrugu i širom Srbije, pričali smo sa master psihologom, Natalijom Nisić.
Kako obrazovne tehnologije menjaju način učenja?
– Različiti oblici obrazovanja imaju svoje prednosti i mane, ali je u svakom slučaju važno da se znanje prenese na razumljiv način za učenike. Proces prelaska sa tradicionalnog načina nastave na učenje zasnovano na inovacijama i tehnologiji traje decenijama, ali je taj proces pandemijska situacija umnogome ubrzala. Učenje na daljinu i hibridno učenje su nesumnjivo pomogli školama, nastavnicima, učenicima i roditeljima da brzo pređu na nove modele učenja. Različite vrste inovacija u obrazovanju imaju za cilj da unaprede proces učenja postizanjem veće angažovanosti na času, personalizovanu obuku i efikasnije korišćenje vremena za učenje. Učenje kroz tehnologiju može značiti bilo šta, od virtuelnih izleta za učenike do novog softvera koji pomaže u upravljanju procesom učenja. Pisanje na papiru olovkom, uprkos svojoj pogodnosti, na kraju će postati stvar prošlosti.
Da li informacione tehnologije pomažu deci sa posebnim potrebama?
– Savremene obrazovne tehnologije pomažu i u nastavi dece sa posebnim obrazovnim potrebama. Kroz tehnologiju deca sa posebnim potrebama dobijaju uspešnije i bolje prilagođeno obrazovanje svojim potrebama. Pored toga, postoje programi, odnosno softverske aplikacije koje pomaže deci sa posebnim potrebama da se lakše izražavaju, kao i da lakše uče i komuniciraju. Takođe, pomaže u socijalizaciji te dece. Time pored znanja pokazuju i svoje zalaganje za pomoć drugima.
Na koji način virtuelna stvarnost utiče na obrazovanje?
– Virtuelna stvarnost poboljšava efikasnost materijala za učenje tako što ih približava stvarnom svetu. Ovaj novi i zanimljiv način podučavanja ima za cilj da navede učenike u interakciji sa materijalima za učenje i može višestruko poboljšati njihovo angažovanje. Učenje virtuelne stvarnosti je posebno pogodno za učenike u različitim oblastima, dajući im priliku da se zaista bliže i lično upoznaju sa naukom. Takođe, deca će recimo moći da proputuju ceo univerzum i globus, lično istražujući važne istorijske trenutke bez napuštanja učionice.
Koliko je korisno za učenike učenje kroz igru?
– Postoje novi alati za učenje koji koristi obrazovne igre za vizuelno angažovanje učenika. Učenici najbolje uče kada se zabavljaju. U metodi igre koriste se pojmovi kao što su bodovanje, takmičarski duh i timski rad, koji omogućavaju deci da na zabavan način uče nova znanja. Osim zabave, ovaj metod podstiče istrajnost i koncentraciju, pomaže usmerenosti ka cilju, deca mogu primeniti ono što nauče u stvarnom okruženju, nagrađivanje i pravovremene povratne informacije.
Koje su prednosti učenja na daljinu?
– Tehnologije obezbeđuju deljene resurse računarima ili drugim uređajima. Učenje zasnovano na ovim tehnologijama jedno je od najrevolucionarnijih poslednjih godina. Uz pomoć savremenih tehnologija, nastavnici i učenici imaju pristup istim podacima u bilo kom trenutku , bez obzira na lokaciju. Time se učenicima olakšava pravilno savladavanje znanja sa bilo kog mesta u svetu, potreban je samo internet. Programi za učenje analiziraju podatke u realnom vremenu kako bi poboljšala efikasnost učenja. Pomaže nastavnicima da pruže personalizovane informacije svakom učeniku, bez obzira na njihovu geografsku lokaciju ili uređaj.
Da li treba koristiti veštačku inteligenciju u obrazovanju?
– Njeno korišćenje ima svojih prednosti, ali i izazova zbog problema koji se mogu javiti. Veštačka inteligencija je jedna od nedovoljno istraženih tehnologija o kojoj se najviše govori u poslednje vreme. Iako se koristi u različitim oblastima, veštačka inteligencija, dobro je razvijena u oblasti obrazovanja. Zahvaljujući veštačkoj inteligenciji, adaptivno učenje je moguće, pruža nove informacije učenicima na osnovu njihovih potreba, stila učenja, sposobnosti i interesovanja. Do danas je adaptivno učenje jedna od najuspešnijih interaktivnih obrazovnih tehnologija u osnovnoj školi. To je zbog savremenih programa i interakcije sa učenicima, u skladu sa njihovim posebnim potrebama.
Šta omogućavaju mobilne tehnologije učenicima?
– Mobilno učenje, je način pristupa sadržaju za učenje putem mobilnih uređaja. Ova tehnologija omogućava učenicima da koriste svoj sadržaj učenja kada im je potreban – bilo gde i bilo kada. Najvažniji element mobilnog učenja je fokus na slobodu učenika – oni biraju kada i gde će učiti. To im omogućava da napreduju sopstvenim tempom, što povećava angažovanje i poboljšava učenje.
Ima li benefite korišćenje video zapisa kao pomoć u učenju?
– Videom potpomognuto učenje je pristup podučavanju koji koristi obrazovne materijale. Oni služe za poboljšanje razumevanja učenika, kognitivnih sposobnosti i socijalno-emocionalnih veština. Drugim rečima, video snimci su sada mnogo više od načina da prođe vreme. Učenje videom je važan deo obrazovanja, bilo da se radi o kratkim ili dužim video zapisima. Često to nije dovoljno i trebalo bi da bude dodatak već postojećem nastavnom planu i programu.
Na koji način emocionalno stanje dece utiče na njihovo učenje u školi?
– Emocionalno stanje učenika direktno utiče na njihovo učenje, motivaciju i socijalni razvoj. Pozitivno okruženje i osećaj sigurnosti u školi doprinose boljim rezultatima. Smanjenjem stresa i anksioznosti podstičemo kreativnost i samopouzdanje kod dece. Takođe, dobro psihičko zdravlje učenika je ključno za prevenciju problema kao što su školsko nasilje i isključivanje iz društva. Učenje zasnovano na neuronauci fokusira se na sposobnost mozga da se menja, prilagođava i reorganizuje kako uzima nove informacije. Na ovu sposobnost utiču fizička aktivnost, ishrana i nivo stresa. Emocionalno stanje učenika takođe ima snažan uticaj na sposobnost sticanja novih znanja. Kada se nove informacije predstave na efikasan način, mozak počinje bolje da funkcioniše i njegova otpornost se višestruko povećava. Istraživanja pokazuju da se sam oblik mozga menja tokom učenja. NJegov princip rada je kao telo i fizička aktivnost – što više učimo, vremenom postaje lakše.
Koliko je važno da nastavnici umeju da prepoznaju unutrašnje doživljaje kod dece?
– Nastavnici treba da budu kao „detektori emocija“. Deca često ne znaju kako da izraze svoje osećaje rečima, ali znaju da njihovi nastavnici mogu da primete kada su srećni, tužni, ili zabrinuti. Ponekad, samo jedan razgovor može da razjasni mračne oblake iznad detetove glave. Nastavnici, svojim primerom, mogu da pokažu kako se treba nositi sa emocijama, kako rešavati konflikte i kako biti empatičan. Ove životne veštine nisu manje važne od matematike ili jezika.
Šta radi školski psiholog?
– Školski psiholog primenom teorijskih i praktičnih saznanja psihologije kao nauke doprinosi ostvarivanju i unapređivanju obrazovno – vaspitnog rada u ustanovi u skladu sa ciljevima i principima obrazovanja i vaspitanja i standardima postignuća učenika definisanih Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao i posebnim zakonima. Adolescencija je specifičan period života. Tada dolazi do brojnih promena: telesnih, spoznajnih, emocionalnih i socijalnih. Upravo je zato mladim osobama potrebna briga i podrška kao i stalno usmeravanje kako bi se razvili u zrele osobe. Svi adolescenti prolaze kroz slične promene, ali se s njima nose na različite načine. Mnoga deca i mladi suočavaju se s brojnim teškoćama, kao što su strah od škole, neuspeh, nesigurnost u sebe i svoje sposobnosti, u svoj izgled, osećaj utučenosti i tuge, eksperimentisanje sa sredstvima koje izazivaju zavisnost, briga i nejasnoće oko seksualnog sazrevanja, razvod roditelja, i mnoge druge.
Kako učenicima može pomoći razgovor sa psihologom u školi kod rešavanja poteškoća?
– U toku razgovora psiholog utvrđuje kakav problem ima mlada osoba koja je došla na razgovor ili roditelj (staratelj) i kako taj problem da reši, odnosno kako sa njim da se bolje nosi. Nekad, kada proceni da to prevazilazi nadležnosti školskog psihologa konsultuje sa stručnjacima iz drugih oblasti. Prisutnost psihologa u školi kao osobe od struke i poverenja, predstavlja važan izvor podrške kada neka životna situacija ili problem postanu preteški da bi se učenik, roditelj (staratelj) ili nastavnik sa njima nosio sam. Ponekad je dobro potražiti neutralnu osobu koja može pomoći da se problem sagleda iz drugog ugla, naučiti nove tehnike za prevladavanje i suočavanje sa problemom i dati podršku da se istraje u rešavanju poteškoća.
